Коментар дана | |||
ЕУ у две брзине? |
уторак, 23. август 2016. | |
Троје лидера ЕУ, немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд и италијански председник владе Матео Ренци, састали су се у понедељак 22. августа на острву Вентотене преко пута Напуља, како би размотрили куда даље иде Унија. Састанак се одржава на острвцету на коме је био фашистички затвор за масоне, комунисте и друге идеолошке противнике фашистичког система. У том затвору је каснији први председник Европског парламента изабраног на директним изборима и директор Римског клуба Алтјеро Спинели написао идеју о стварању будуће европске државе.
Неформални самит служи да изван институција Уније, њени јавно најмоћнији представници потраже одговоре на проблеме са којима се ЕУ носи: од већ деценију дуге економске кризе до Брегзита, мигрантске кризе и слабе одбрамбене моћи (то јест постојања само на папиру Заједничке спољне безбедносне и одбрамбене политике), а с тим повезано, што се јавно не наводи, и односа са Русијом и САД. У питању је уводни у низу састанака изван институционалних оквира ЕУ, а који треба да пронађу решење како и куда даље за Унију са центром у Бриселу. Осим јавно наведених разлога, тројка ће вероватно отворити и питање преустројења Уније у савез са два или више нивоа интеграција. Тим поводом је бивши председник Италије и стари британски пријатељ Карло Азељо Ћампи, у интервјуу за италијански Месађеро, изјавио да „је можда дошао тренутак да се у пракси спроведе концепт који сам раније изложио, Европа (Унија) у више брзина.” Све су чешћи гласови о потреби стварања барем два евра – јужног и северног. Такво решење подржавају и поједини либерали у самој ЕУ. Тројка све непопуларнијих лидера, Оланд, Ренци и Меркелова, вероватно ће пробати да потражи решење за мигрантску кризу која није готова, а која зависно од Турске може да се поново отвори у пуном јеку. Најављује се стварање заједничке обалске страже, дакле, напора да се заустави стратешко и масовно пресељење становништва из Азије и Африке у ЕУ. Да ли ће то успети да реше лидери од којих први може да посустане управо Ренци, остаје да се види. Мађарски референдум и аустријски председнички избори почетком октобра свакако ће бити нови притисак у правцу реформисања ЕУ. Ако она крене путем даље централизације, како жели Француска, сва је прилика да ће британски „Брегзит“ бити тек прва епизода у осипању наддржавне организације коју економски предводе Берлин и Франкфурт. |