Duvanske akcize, lobisti i državni interes

I u zemljama sa demokratskom tradicijom mnogo dužom od naše, lobisti bitno utiču na donošenje političkih odluka. Partijama trebaju pare za njihovo funkcionisanje (a okoriste se i njihovi lideri), a one zauzvrat zastupaju interese svojih finansijera. Možda to nije lepo, ali je tako. Živimo u takvom svetu.

Ali to u kojoj meri su postupci pojedinih stranaka uslovljeni interesima njihovih finansijera, manje je važno od toga kako se tako kreirana politika odražava na zemlju i interese građana. Ako je nešto od opšte koristi, nema veze, ili barem nije od presudnog značaja, ko je i sa kojim motivima tome kumovao. Kao što ni eventualne dobre namere nisu opravdanje za štetne poteze vlasti, ili opozicije.

Poslednjih dana se naveliko piše o tome da su pojedini moćnici uticali na SPS i druge stranke, sa ciljem da se donese amandman na Zakon o akcizama na duvanske proizvode. Stvar je u tome što se tako uvodi, da sada stvar uprostim, progresivno oporezivanje. Što su cigarete luksuznije i skuplje, biće i namet procentualno veći. Do sada su dažbine bile iste (tj. isti procenat od cene, bez obzira kolika je ona).

U državama koje vode računa o socijalnoj pravdi praksa je da su luksuzni proizvodi oporezovani sa većom stopom od onih osnovnih. Naravno, cigarete nisu nešto bez čega se ne može, ali nema razloga da i u tom slučaju oni koji su više spremni da izdvoje kako bi se trovali, i plate veći ceh državi.

Zato mislim da čak i u slučaju da su za novi način obračuna „nameta na duvan“ lobirali oni centri moći koji od toga imaju korist (npr. proizvode jeftine cigarete), to nije problem ukoliko će od njih država imati veću korist nego štetu, tj. ukoliko će budžet biti puniji. A što se tiče onih koji se tome opiru – pa i oni isto tako lobiraju, samo što ovaj put, ili makar u ovoj rundi, nisu uspeli da izdejstvuju ono što žele. Otuda, nije ovde problem u tome de je jedna stran(k)a skandalozno lobirala zarad interesa jednog proizvođača cigareta – kao što nas ovih dana zdušno ubeđuje štampa iza koje stoje „oštećene“ kompanije – već se pre radi o prostom sukobu interesa različitih proizvođača duvanskih proizvoda. Pri čemu je do interesa građana Srbije i jednima i drugima stalo koliko i do lanjskog snega.

Živimo u kapitalizmu i, dopalo nam se to ili ne, moramo da prihvatimo osnovne principe po kojima se igra. Moćnici će stalno upirati jedni u druge prstom, i vikati „držite lopova“, dok se bore oko toga ko će da nametne ono što mu odgovara. A na nama je da procenjujemo šta je od toga korisnije za zemlju, a ne da emotivno stajemo na jednu ili drugu stranu. Šta nas briga da li vetar duva u leđa Peconiju ili Filipu Morisu? Važno je da naš brod, po mogućstvu, zaplovi brže.

U ovom slučaju, deluje mi da je za državu novi model obračuna akciza korisniji od starog. U budžet će se sliti više novca, i to od onih koji su spremni da kupe skuplje cigarete. A što se tiče kompanija kojima to ne ide u prilog i njihovih pretnji da će se povući iz Srbije, verujem da je to pretnja praznom puškom. Srbija je i dalje raj za dilere nikotina! Neće oni tako lako otići u Rusiju ili neku drugu zemlju, i tako „doprineti rastu nezaposlenosti“, odnosno „umanjiti sredstva koja se slivaju u budžet“. Ostaće oni ovde, ali, naravno, ne iz ljubavi prema Srbiji i Srbima, već zbog interesa – zbog kojeg su uostalom i došli.