Komentar dana | |||
Događaj u Pirotu, poslednje upozorenje da reagujemo - najuriti okupacione upravnike iz Srbije |
sreda, 28. decembar 2022. | |
U nedelju, oko 17.00 časova, prema saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva iz Niša, na železničkoj pruzi u selu Sopot u Pirotu, kod mesta Sopotski han, teretni voz, koji je prevozio 20 cisterni sa amonijakom, iskliznuo je sa šina. Usled toga došlo je do izlivanja amonijaka iz najmanje jedne cisterne i do ispuštanja gasa (amonijaka) u atmosferu. Zbog ispuštenog gasa u atmosferu, stvorio se gust dim koji se proširio na državni put prvog reda A4, kao i na državni put br. 259, na kome je došlo do saobraćajne nezgode – lančanog sudara, u kome je učestvovalo više vozila. U saobraćajnoj nezgodi je jedno lice zadobilo teške telesne povrede i tri lica lake telesne povrede. U pirotsku bolnicu je primljeno ukupno 41 lice, od kojih je 38 sa simptomima gušenja i tri lica povređena iz saobraćajne nezgode, a 15 lica je primljeno u urgentni centar KC Niš. Jedno lice je u pirotskoj bolnici preminulo sa sumnjom da je preminulo od posledica gušenja. Novinar lokalnog portala na mestu nesreće uočio je telo čoveka i za sada nije poznato da li je njegova smrt povezana sa curenjem amonijaka i da li je deo gorenavedenih žrtava. Preduzeće za vodosnabdevanje iz Niša je saopštilo: „Prekinuto je uzimanje vode iz izvorišta Medijana, ali imamo dovoljne količine vode iz drugih izvorišta tako da je snabdevanje vodom sigurno i bezbedno“ Naredna neprijatna vest je da se ministarka ekologije još nije oglasila povodom ove nesreće mada je hospitalozovana 51 ljudska duša i jedna umrla, najverovatnije gušenjem? Šta generalno možemo da naučimo?
Koja je korist od ministarke Irene Vujović ako u trenucima, kada je građanima Srbije životno neophodna pomoć države – nema niti nje niti njenog ministarstva! Njena smena, ne ostavka, minimum je pristojnosti prema žrtvama i povređenima. Ako vlastodržac poštuje život, onda će smeniti i Irenu Vujović i sve ostale koje je ona dovela i koji su odgovorni za nereagovanje. Zvuči kao pravdanje izjava da je na deonici, gde se desila nesreća, brzina bila ograničena na 30 km/h i da se sve desilo zbog dotrajale infrastrukture. Vi ste deset godina na vlasti! Na primer, vlast je dala Behtelu 300 miliona dolara više za Moravski koridor, a nije morala. Gde je BG metro, Vinčanska deponija, subvencije za strane kompanije, i tako dalje. Političari su po nalogu stranaca prvo uništili privredu, a potom počeli poslove na izgradnji infrastrukture da poveravaju stranim kompanijama. I to onih javnih radova, koji se finansiraju iz kredita! Građani plaćaju kreditom poslove koji sami mogu da obave i pri tome rešavaju unutrašnje socijalne probleme drugih država! Plus da ne govorim o bezbrojnim aferama koje su se dešavale oko Železnica Srbije, pri tome mislim na finansijske, a posebno na kadrovska rešenja, koja su sledila politički interes, a ne interes javnog preduzeća. Ovo je lekcija u krvi koja nam govori da politiku moramo isterati iz javnih preduzeća i u njih dovesti stručne ljude. Ne strance, kako nameravaju okupacione vlasti, već domaće stručnjake! A šta konkretno možemo naučiti?[KC1]
1. Reorganizovati inspekcijske službe da mogu da budu sposobne da reaguju na ovakve događaje: opremiti ih tehnički, maksimalno ih obučiti, dati im uslove za rad i adekvatne plate. Uvesti kontrolu njihovog rada, ali od strane stručnih lica, a ne politike. 2. Udeo politike u ministarstvima svesti samo na mesto ministra. Svi ostali zaposleni moraju biti stručni i ne smeju zavisiti od političara. Sve politički podobne, a nestručne, koji su trenutno na tim mestima, zajedno sa onima koji su ih imenovali, izvesti pred Novi narodni sud. Novi narodni sud, a ne postojeći; oni se samo kriju iza rečenice: „U ime naroda“. 3. Otpustiti sve zaposlene po političkoj liniji i primiti stručne i patriote. Onaj ko radi u državnoj službi mora biti patriota. To znači da mora dolaziti na posao, raditi svoj posao, a ne da prima platu, da koristi službeno vozilo i radi za partiju. 4. Uvesti mnogo stroža pravila za prevoz opasnih materija kroz Srbiju i pridržavati se njih. Ona moraju biti jasna i transparentna i građani moraju imati uvida u sve elemente ugovora, kontrole i naknade štete državi Srbiji. Koji se političar ne pridržava toga, izbaciti ga iz državne službe bez prava na penziju. 5. Smanjiti količinu i obim opasnog tovara koji se prevozi kroz Srbiju za potrebe stranaca i za potrebe privrede u Srbiji. To znači da projekat Rio Tinto mora biti obustavljen odmah! Projekat spaljivanja opasnog otpada u Šapcu mora biti obustavljen odmah! Sva lica, koja su učestvovala u pregovorima, razradi dokumentacije i davanju dozvola i saglasnosti, moraju krivično i materijalno da odgovaraju.
6. Dalje, povećati naknade osiguranja za transport opasnih materija i otpada kroz Srbiju i na taj način smanjiti pritisak na već opljačkan budžet Srbije. Više je nego jasno da će štetu, koja je nastala, platiti svi građani Srbije, mada bi to trebalo da plate kompanije za čije potrebe se prevoze opasne materije kroz Srbiju. 7. Poveriti upravljanje prugama u Srbiji profesionalcima koji će biti dobro nagrađeni, ali jednako tako oštro sankcionisani za svoje propuste. Njih ne mogu kontrolisati politički kadrovi, već isto profesionalci i ne mogu im suditi sadašnje sudije i tužioci, jer su svojim ćutanjem rekli sve o sebi i svojim načelima. Sada plaćamo cenu onih trenutaka kada smo kao javnost ćutali i gledali kako su javnu imovinu razvlačili i menjali za procente, krpice i đinđuve. Ćutali smo umesto da izađemo na ulicu i kada neće policija i sudstvo da hapse političare, koji čine štetu državi, da građani uhapse sve njih zajedno. Nadam se da ćemo izvući pouku iz ove nesreće i odmah promeniti svoje ponašanje prema načinu kako se upravlja javnim preduzećima i državom. Dalje, postoji ozbiljna mogućnost da je nesreća možda diverzija, odnosno da je povezana sa događajima na okupiranom Kosovu ili Ukrajini. Diverziju je lako upakovati u nemar i javašluk koji, istina, vlada u svim oblastima našeg društva. Politika vladajuće partije - zahtevati lojalnost i nju plaćati funkcijama - mora prestati odmah! Aleksandar Vučić da pojednostavi stvari u državi i da prekine da se igra sa stanjem permanentne tenzije u društvu. Jednostavno, model vladanja sa dnevnim šok pokrivalicama mora odmah da stane. Srbija je lonac vrele vode koja samo što nije pokipela i prelila se preko ivice posude. Stanje haosa u društvu ne odgovara građanima Srbije, ali odgovara okupatoru i ljudima sa nečasnim namerama.
Pozivam političke i društvene aktiviste iz opozicije: - da više ne zloupotrebljavaju narodno nezadovoljstvo i strah; - da ne organizuju proteste koji bez potrebe prazne energiju naroda za pobunu i gase elan za borbu; - da prekinu sa, ne samo štetnim, već i nejasnim i sumnjivim postupcima. Mada ne govori, narod sve jasno vidi šta pseudo ekolozi i opozicionari rade! Trenutna naknada, koju za te izdaje dobijaju, nije vredna štete po državu i narod, niti rizika koji za sebe i svoje preuzimaju – narod kada eksplodira ne zna se kuda sve može da se proširi eksplozija. Juče su naši sunarodnici u Pirotu stradali zbog amonijaka, a sutra će skoro sigurno stradati i zbog opasnih materija koje će tuda biti transportovane za potrebe Rio Tinta. To više nije pitanje verovatnoće da li će biti, već koliko puta će se desiti u budućnosti. U jednakoj opasnosti će biti sva mesta duž trasa pruge i puteva kojom se budu prevozile opasne materije ka postrojenjima za litijum u Loznici, spaljivanje otpada u Šapcu, itd. Još jednom ću ponoviti: prugama kroz Srbiju planirano je da se prevozi za potrebe prerade litijuma u Loznici, 1000 tona opasnih materija svaki dan, 365 dana u godini, narednih 40 godina. Ovakve kompozicije trenutno prolaze približno jednom mesečno. Koliko će porasti verovatnoća nesreće ako se za 30 puta poveća količina opasnih materija koje se prevoze prugama kroz Srbiju? Da li postojeće pruge mogu da izdrže takav rast opasnog tereta? Da li ostala železnička infrastruktura (stanice) mogu da prate takav rast opterećenja?
Da li vatrogasci, interventne službe i hitna pomoć mogu da valjano odgovore na takav porast opasnosti od nesreće? I najvažnije: zašto nam je to sve potrebno? Mislim da nije, jer nikakvu značajnu korist nemamo kao narod i država, a prihvatamo enormno visok rizik! Ako se ne uzmemo u pamet, velika je verovatnoća da će se ovakvi užasi dešavati sve češće, sa sve većim brojem žrtava. Ko će da se založi za žrtve?! Ko će da se založi za vas? Za vašu decu kada, ne daj Bože, stradate!? Policija, sudstvo, tužilaštvo, političke partije? Zar ih niste jasno upoznali do sada!? Posle ove užasne nesreće koja će, nadam se otvoriti oči građanima, svako ko pomene nastavak projekta prerade litijuma u Srbiji ili spaljivanje opasnog otpada u Šapcu, jasno je izabrao stranu! On nije na strani naroda niti države, već je zastupnik interesa stranih kompanija u Srbiji. Nemam ništa protiv da neko lobira za stranca, ali mora da izađe iz državnih institucija i preduzeća. I moramo da donesemo Zakon o lobiranju!
Nedopustivo je da se kroz državnu upravu vrši pritisak da se donesu odluke koje su protivne volji građana Srbije. Ne samo to, već da se deo poreza tih istih građana usmerava kao podrška za projekte koje građani neće! Ljudi, probudite se, molim vas, vrag je odneo šalu. Za šta će vam plata, zbog koje ćutite, ako je njena cena životi članova vaše porodice?! Možda juče nisu stradali vaši najbliži, ali i oni su nečija deca, roditelji i rodbina! Ovo šta gledamo u vezi ekoloških priča, samo je posledica jasne akcije da se što jevtinije opljačkaju prirodni resursi Srbije. To je brutalna i užasna zloupotreba demokratije i to za potrebe i po nalogu upravo onih država kolektivnog Zapada koje nam spočitavaju nedostatak demokratije!? Vreme je da okrenemo list i da prekinemo ćutanje. Ne vredi više trčati po Srbiji i gasiti požare koje neodgovorni i okupator izazivaju; vreme je da najurimo okupacione upravnike iz Srbije, i počnemo da se brinemo o svojoj državi. Brinući se o državi, ujedno brinemo se o svojoj porodici i svom životu. Bez spasenja cele zajednice nema ličnog spasenja.
[KC1]A koje lekcije konkretno možemo naučiti: 1. |