Đilas vs. Dinkić - rat preko tuđih leđa

Prijateljstva u politici su često kratkotrajna, a interesi privremeni, što pokazuje i sukob ministra finansija Mlađana Dinkića i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Dva političara su ranije sarađivala, a prošle godine, kako je to Dinkić jednom prilikom objasnio, Đilas je odigrao ključnu ulogu u njegovom pomirenju sa DS i čak prvi počeo da razgovara sa njim u vezi sa rekonstrukcijom Vlade. "Dobro se razumemo jer razmišljamo slično", rekao je tada Dinkić za "Blic"[1], ali samo godinu dana kasnije jaz između dva moćnika je postao dubok, a njihov politički sukob prerastao je u pravi rat koji bukti svom snagom već nekoliko meseci. 

Đilas i Dinkić sada razmenjuju najteže optužbe, ali dok je do sada uglavnom trpeo njihov politički rejting, posle odluke Ministarstva finansija i privrede da na račun Grada Beograda ne uplati 171 milion dinara prihoda od poreza na plate, posledice bitaka počeli su na svojoj koži da osećaju i mnogi stanovnici Beograda, kojima grad kasni sa uplatom budžetskih davanja.   

U gradskoj administraciji tvrde da su sredstva blokirana zbog duga od svega 2.650 dinara Doma kulture Grocka, i da je ovo još jedan način da Dinkić minira rad gradske vlasti, i ističu da Kragujevac, gde je na vlasti URS, nije blokiran i pored dugova. U Ministarstvu finansija tvrde međutim da su trenutno obustavljena sredstva za 55 jedinica lokalne samouprave, i da zakon mora da važi za sve i da će svima, pa i Beogradu odmah prebaciti pripadajuća sredstva čim izmiri sve svoje dugove. Ministarstvo tvrdi da devet ustanova čiji je osnivač Grad Beograd nije poštovalo rokove plaćanja, dok gradonačelnik Đilas uzvraća da se naknadnom kontrolom ispostavilo da je osam od devet ustanova uplatilo ta sredstva, a da je zatim izmiren i sporni dug Grocke.

Iako su kritike na Dinkićev Zakon o redovnosti plaćanja glasne i prilično argumentovane, Ministarstvo finansija i privrede je odlučno da ga sprovede „dosledno i do kraja“, jer, kako je saopšteno, "ako država, odnosno opštine kupuju nešto od privatnog sektora, onda to moraju i da plate, u zakonskom roku". Zakonom je, međutim, predviđeno da se prihodi od poreza na zarade opštinama blokiraju čak i kada sa uplatama kasne i razna udruženja i savezi, koji postoje u svim gradovima i opštinama, što ne deluje logično. Ove organizacije se tretiraju kao spoljne korisnice opštinskih trezora, i ako na primer sportski ribolovački savez u nekoj opštini kasni sa plaćanjem, toj opštini se automatski zamrzavaju prihodi.  

Logično bi bilo da posledice neplaćanja trpi u konkretnom slučaju samo taj savez, a ne ostali, a rezon zakonodavca je verovatno bio da je na čelima mnogih ustanova i organizacija nalaze ljudi postavljeni od lokalnih organa vlasti, čime oni snose i odgovornost za njihovo poslovanje. U praksi je to međutim dovelo da je Grad Beograd uskraćen za 171 milion dinara zato što Dečji kulturni centar, Pozorište "Puž", Biblioteka Dimitrije Tucović, Predškolska ustanova "Vračar" i Ustanova kulture Grocka nisu platili nekoliko desetina hiljada dinara. Grad jeste osnivač tih institucija, ali one imaju svoje direktore, upravne odbore i svoje račune, pa bi onda više smisla imalo da oni odgovaraju za svoje finansije.

Finansije, odnosno novac koga ima sve manje, u Srbiji se polako nameću kao glavna politička tema, a Đilas i Dinkić u javnosti uglavnom važe za ljude koji umeju sa parama. Obojica se sada nalaze u sitaciji kada grčevito moraju da brane budžete ustanova koje vode, da bi, koliko-toliko, ostvarili obećanja na kojima im se zasnivala kampanja i današnje pozicije. Alidok oni vode svoju borbu, posledice će opet najviše trpeti obični građani.