Devetnaesti vek u Kuršumliji

Divlji kapitalizam je širom ušao u Srbiju. Kapitalizam teškog, robovskog rada sa malo ili bez nadnice. Sledeći redovi to potvrđuju. Radnik zadruge "Budućnost" iz Kuršumlije Milan Simić (42) dobio je otkaz, jer je pokušao da ukrade hleb iz zadružne pekare. Njega je, kako prenosi dnevni list „Alo“, direktor zadruge Dragan Gvozdenović sačekao ispred pekare po završetku noćne smene da bi se uverio ko krade hleb, jer je dobio dojavu da neko nosi više hleba nego što je dozvoljeno. I zatekao je Simića sa tri umesto dve dozvoljene vekne i dve lepinje.

Gvozdenović je Simiću oduzeo plen, izmerio vekne, jer je postojala sumnja da radnici peku teže vekne (mogu dve vekne dnevno da ponesu kući) nego one što se prodaju u zadružnim pekarama.

Zadruga "Budućnost" je formirala komisiju koja će ispitati slučaj "Simić", a oduzeti hleb se čuva radi utvrđivanja njegove težine i veličine. I tako, čitajući ove redove kao da čitamo stranice romana „Jadnici“ Viktora Igoa iz 1862. godine. Da se podsetimo, glavna ličnost ovog romana je Žan Valžan koji je osuđen na 5 godina zatvora zbog krađe vekne hleba od lokalnog pekara. Ali, tu sličnosti ne prestaju. Milana Simića je, kao i Valžana, na pokušaj krađe navela teška muka i nemaština. Milan Simić je pre tri godine ostao bez žene, izdržava troje maloletne dece i obolelog oca, dok se Valžan starao o svojoj sestri i njenih sedmoro dece. Simić, inače, u zadruzi "Budućnost" nije pet meseci primio skromnu platu od 4000 dinara.

I tako, malo je falilo da pored otkaza iz zadruge, on kao Valžan zaradi zatvor. I da „Jadnici“ dobiju svoju srpsku verziju, u stvarnosti, a ne u romanu. Ali, hvala Bogu, nije se sve na ovome završilo. Kako prenosi RTS „lokalna vlast u Kuršumliji uručila je Simiću jednokratnu pomoć i obezbeđeno mu je novo radno mesto u Javnom komunalnom preduzeću.“ I onda je otkrivena istina o zadruzi "Budućnost". Opština ima, po rečima zamenika predsednika opštine Kuršumlija Dejana Miloševića, podatke da se „na platnom spisku zadruge "Budućnost" nalaze četvorica direktora koji redovno primaju plate i koji su, kako on kaže, "u protekle dve godine nezakonito rasprodali zadružnu imovinu. prodali preko 28 hektara šume, lokale u gradu, zemlju i placeve", prenosi RTS. Radnicima ove zadruge (ima ih 40) nisu mesecima isplaćene plate. Tako oni imaju za svoj rad dve vekne hleba dnevno, već pet meseci.

Ipak, ova priča nije imala tragičan, sramotan kraj. Proradila je savest, doduše, zakasnelo. Pokazalo se da još ljudskosti ima u nama i pored grozničave, surove, skoro životinjske borbe za opstanak u ova smutna vremena. Ali, jedna misao izbija na površinu mog uma i ne da mi mira. Kao ideja koja neće nestati, ako se ne napiše i ne stavi na javnost. Zašto ljudi iz opštine Kuršumlija nisu nadležnima, lokalnoj policiji, podneli te podatke o direktorima i njihovim „aferama“? Šta su čekali, zašto su dozvoljavali da radnici gladuju mesecima, a direktori planduju i ne odgovaraju za ono što su za dve godine nezakonito uradili? Šta su čekali? Možda nisu hteli da se zamere, njima, koji su, verovatno, lokalni moćnici? Možda su ćutali zato što su iz istih stranaka? Možda su se plašili da direktori ne progovore i o njihovim aferama, aferama visokih opštinskih funkcionera?

A ako dokazi ne postoje za afere? Onda je sve ovo vešt politički marketing lokalnih vlasti, kojima, ipak, svaka čast za brigu o Milanu Simiću. A šta će biti sa ostalim radnicima? Hoće li oni štrajkovati i zatražiti svoja neizmirene plate i doprinose? Hoće li i oni krasti hleb da im porodice ne bi gladovale?

I da li će, konačno, opština predati te podatke? Hoće li sudovi (bolje rečeno komisije u okviru preduzeća) postojati i dalje samo za sirotinju, a ne i za moćnike? Ili će naglo narasli talas brzo splasnuti i sve ostati po starom?

Radnici koji rade za dve vekne hleba, direktori koji primaju plate i krčme imovinu zadruge, dok opština daleko od očiju javnosti ljubomorno čuva dokaze o njihovim aferama. U Kuršumliji, u Srbiji, trenutno je 19. vek.