Debeli razlozi

Vremena se menjaju. Eto, na primer, homoseksualci do skora nisu mogli ni da sanjaju da će steći pravo na usvajanje dece. Štaviše, nauka ih je smatrala bolesnicima. Danas, takve "monstruozne" teorije koriste se kao školski primer naučnih predrasuda, a homoseksualci važe za brižne roditelje pune ljubavi.

Ne, nauka danas nije više tako subjektivna. Danas decu ne mogu da usvajaju samo zaista nepodobni ljudi. Na primer, debeli ljudi. Mislite da je u pitanju šala? Nažalost, nije. Jednom britanskom bračnom paru pre neki dan odbijena je molba za usvajanje, s obrazloženjem da je čovek predebeo. Njegov indeks telesne mase iznosi 42, a stručnjaci su procenili da je sve preko 40 previše. Naravno, nisu gospoda iz suda pomislila da će debeli tata detetu izazvati neke estetske traume. Ne, njegovih 156 kila jednostavno je, nauka kaže, preveliki rizik za zdravlje, pa bi "mogao da se razboli ili umre", a to bi bilo loše za dete.

Dakle, život uz "potencijalno bolesnog" oca i zdravu majku očigledno je za jedno dete mnogo lošije rešenje nego život u domu za nezbrinutu decu, bez ijednog roditelja, zdravog ili bolesnog.

Nisu samo debeli ljudi danas nepodobni roditelji. Od skora, ni pušači u Britaniji ne mogu da usvajaju decu, jer se smatraju opasnim za dečje zdravlje - tu su astma, rak itd.

Ali, kako proceniti ko je sve i koliko opasan da bude roditelj? Astmu, na primer, može izazvati i preterana higijena u detetovom okruženju. Znači, sve one super-domaćice zaljubljene u antibakterijski sapun i osveživač prostorija potencijalni su rizik za dečje zdravlje. A šta je sa poklonicima "nezdrave" hrane? Dobro znamo da je sva ta ljubav s kojom svojim zlatima prave sendviče na hlebu od belog brašna zapravo smrtonosna.

To je tek početak mogućih opasnosti. Šta ako potencijalni roditelji imaju neke sumnjive političke stavove? Eto, sutra po ciči zimi dete možda bude prinuđeno da maše zastavicom na nekom predizbornom mitingu visikog rizika, sa bedžom nekog autoritarnog političara na šajkačici. A šta ako kandidati za roditelje imaju nameru da jednog dana kupe detetu plastični mitraljez i tako ga pretvore u agresivca osuđenog na život iza rešetaka? Šta ako majka ima nameru da se vrati na posao pre detetove treće godine? Evo, baš skoro je izašla studija koja kaže da je to loše za dečji razvoj. Pa nećemo valjda dati dete svakome?!!

Možda ovi primeri deluju preteranim, ali ko bi pre par decenija uopšte poverovao da će debeli ljudi biti nepodobni roditelji? I zašto stati samo na usvajanju – ako je život u domu bolji za neku decu nego imati debelog tatu, zašto nije i za ostalu? Najzad, ako je nauka već tako rekla, ko smo mi da sudimo. Treba se samo malo navići.