Dan kada je otišao Tirke

Da na taj dan nije bilo formulacija ugledni beogradski novinar, jedan od najpoznatijih novinara u Srbiji ili jedan od najboljih srpskih novinara – ovog teksta ne bi ni bilo; ako nisu imali kud, mogli su da citiraju Đorđa V. iz jednog "Utiska nedelje": "Bogdan Tirnanić je redovni osvajač našeg priznanja kolumnista godine, mi u NSPM-u smatramo da je  on naš najbolji živi novinar" (po sećanju, kao i svi navodi koji slede). A zapravo ni gornji citat nije dovoljno jak – trebalo bi parafrazirati reči jednog (svetog) vladike o drugom:  Bogdan Tirnanić označava veliki praznik u životu srpskog novinarstva. On stoji usamljen među ostalim znamenitim novinarima, bez prethodnika i bez sledbenika.

Obaška (copy by B. T.) što nekrologe pišu oni koji su s njim išli u gimnaziju koju nije završio ili pili viski u "Dva jelena"; ipak, neki među vama znaju (B. T., primajući neku nagradu u Zagrebu) da je prosečan tirnanoid o Tirketu znao sve iz njegovih tekstova! Da živi na Dorćolu saznali smo kad je onomad (copy by B. T.) pobegao tigar iz Zoo-vrta i Tirke iz novina shvatio da se te noći iz Skadarlije nije vratio kući (inače bi bio pojeden, razumesmo štos kroz nekoliko dana); da stanuje baš u Jevremovoj objasnio nam je kad je morao da glasa za komšiju Koštunicu; zajedno smo s njim bili ponosni na strica mu, fudbalskog reprezentativca; nešto smo manje bili ponosni što je rođen iste godine kad i S. M.; od onog uveravanja/pravdanja zašto treba pisati za tabloide jedino je više puta pisao o crtanom filmu u kojem glavni junak taman začepi jednu rupu a ono iskoči prebrojivo mnogo novih (Srbija forever); čekali smo Fest zbog njegovih kritika, znali sve o njegovim Ranim radovima i maštali da saznamo zašto mu toliko Nedostaje Sonja Heni (iako smo, naš greh, gledali i filmove koje on nije preporučivao); ponosno je pisao da je nekoć (copy by ...) imao zavidnu karijeru televizijskog voditelja, "mada me niko nije ništa razumeo, osim u retkim prilikama kada su me titlovali"; pokušavali smo nemoguće – da zapamtimo njegove usmene kolumne na TV Politici i sačuvamo izrezane "Druge (TV) strane" iz takođe poč. Naše borbe; uzgred, ako nekoga zanima Amerika za specijaliste – trk u NIN arhivu i čitajte njega & gledajte Peterneka.

I tako: iz tekstova smo saznali ko mu je supruga ("Poznajem dobro gospođu. Naime, to mi je žena"), zašto ne ide na letovanja, da ne vozi, gledali smo kako od ateiste postoje (ne)vernik, verovali mu da pad na glavu (i Urgentni) nisu bili zbog alkohola već od poledice. Govorio je da će se teškog novinarskog argata rešiti čim prije, a zapravo je (na sreću) pisao skoro do kraja, uključujući i kad tekstovi nisu izlazili u Dnevnom telegrafu nego završavali u korpi za otpatke. Kao ovisnik o novinama, otkrio nam je tajnu da kupac listova nije ni u kakvoj obavezi da iste pročita. Ekonomsku propast devedesetih osetio je prvi – činjenicom da radnje nisu bile konstantno snabdevene istom vrstom piva; ubedio nas je da je fudbal ogledalo društva, i da ne može biti dobro stanje u fudbalu kad nije u zemlji. I obratno (naučio nas i da tačkom lomimo rečenice gde lektorima nikad na pamet palo ne bi). Znali smo kad šta čita i kako mu je jedan roman Grejema Grina (u nekoj polemici) nadomestio što nikad nije bio u Londonu. Sam je sebe hirotonisao u ovdašnjeg fenomenologa, a pustio nas da sami shvatimo da ozbiljni tekstovi nikako ne moraju da budu dosadni. Mrzeći ispravke, poslao nam je poruku (koje je inače, slao samo poštom) da kolumna obavezno treba da bude zabavna a opciono tačna. Pišući o sebi, Tirke je zapravo pisao o nama: nema bolje slike naše megalomanije od one njegove parabole o Srbima koji šta god da grade – u jednom delu predvide operu s liftom za dovođenje velikih životinja na scenu.

Tir(n)anisao nas je dok nismo shvatili da je bitno i ime rubrike – 6,25, Buvljak i Duh iz boce nisu samo nadnaslovi ispod kojih se potpisivao već i dijagnoze; ako jednom temom ne punimo Dva stupca, pokazao nam je da smemo u jednom tekstu da pišemo o više stvari. Dakle, svemu nas je naučio. Osim da pišemo kao on.