Da li se Srbija odriče svojih građana?

Bilo je potrebno da ruski novinari Komsomolske pravde[1] na aerodromu u Tripoliju otkriju zatočene srpske radnike koji su se našli u rukama pobunjenika da bi se išta saznalo o njihovoj sudbini. Dok ministar odbrane Dragan Šutanovac uporno izjavljuje kako Srbija neće pružiti utočište Gadafiju, ni Ministarstvo odbrane ni Ministarstvo inostranih poslova, kome je to inače i posao, ništa nisu uradili povodom bezbednog povratka srpskih građevinskih radnika u Srbiju. Ministar Šutanovac je izjavio: “Ako se ustanovi da su tamo neki ljudi koji su ranije bili u vojsci ili policiji, to je njihov lični angažman. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem, to je da njihov odlazak tamo nije ni u kakvoj vezi sa našim bezbednosnim strukturama”.[2]

Da podsetimo, petorica Srba, čiji misteriozni identitet ambasada Srbije u Libiji  nije mogla da utvrdi,zatočeni su u Tripoliju pod optužbom libijskih pobunjenika da su Gadafijevi snajperisti! Libijski pobunjenici su poznati po tome što su strane radnike olako proglašavali pristalicama Gadafijevog režima, pa je slična sudbina zadesila i petoricu Srba kod kojih je navodno otkriven optički nišan koji se koristi na snajperskim puškama! Čitav ovaj tragičan slučaj je obavijen velom misterije jer i dalje nemamo informacija o sudbini naših građana.  

Srbija je priznala prelazni savet pobunjenika koji i dalje drži u zatočeništvu naše građane, dok s druge strane taj isti tzv. prelazni savet ništa nije učinio po pitanju izručenja zatočenih Srba kao gest dobre volje, niti je naša država, osim prazne retorike, išta učinila po pitanju njihove sudbine i vraćanja u domovinu. Naši mediji uporno ćute i ne izveštavaju o njihovoj trenutnoj sudbini, što predstavlja još jedan od dokaza na koji način naša država brine o Srbima kojima možda preti i najstroža kazna od pobunjenika koji su već ubili mnoge strane radnike u Libiji. To je potvrdila i Afrička unija, sve pod izgovorom da je reč o Gadafijevim plaćenicima! Zagrebački Večernji list preneo je informaciju da su libijski pobunjenici već streljali 85 ljudi koje su smatrali stranim plaćenicima. Među streljanima su, navodi list, navodno i dvanaestorica Srba.

Kao i obično, Ministarstvo inostranih poslova kasni za izveštajima medija i saopštava samo da se navodi medija o streljanju Srba proveravaju! Srećom po petoricu zatočenih Srba, oni se nisu našli na meti pobunjenika čije postupke od početka rata u Libiji niko nije kontrolisao, niti se iko osim predstavnika Afričke unije zaista zapitao da li su streljani ljudi bili plaćenici ili radnici.[3]

Pobunjenici su već pokazali svoju okrutnost prema stranim radnicima crne puti iz podsaharske Afrike, ne proveravajući da li se to zaista radi o stranim plaćenicima ili nedužnim radnicima. Predsedavajući Afričkoj uniji Žan Ping izjavio je, povodom izveštaja po kojima pobunjenici ubijaju crne radnike misleći da su Gadafijevi plaćenici, da Vlada ne čini ništa što bi sprečilo dalje divljanje pobunjenika: “Možda su to pljačkaši, nekontrolisane snage. Ali bi onda vlada trebalo nešto da kaže, da osudi to. Želimo da vidimo jasan signal da će afrički radnici koji su tamo biti evakuisani”.[4]

“Oni koji nisu poginuli u borbi, osuđeni su na licu mesta. Metak u čelo i zbogom zauvek. To su ubice, krvnici, to nisu vojnici, nego ljudi koji bezdušno ubijaju za novac. Prema informacijama kojima raspolažem, među ubijenima je bilo 9 hrvatskih državljana, 12 srpskih, 11 Ukrajinaca i 10 Kolumbijaca. Ostali, čini mi se, nisu identifikovani”, citira navedeni list jednog od pobunjenika koji se predstavlja kao Abdelaziz.[5]

Indikativno je to što niko od članova porodice zarobljenih nije otišao u ambasadu Libije u Beogradu jer oni veruju samo državi Srbiji, čiji zvaničnici i predstavnici u Libiji nisu imali pojma o činjenici da pobunjenici drže u zarobljeništvu petoricu Srba, već je bilo potrebno da njihovu priču osvetle ruski novinari!  

Čak i na fejsbuku postoji strana koja je posvećena srpskim radnicima koji su i dalje u rukama libijskih pobunjenika.[6]

Ahmed Mahdi, jedan od pobunjenika, izjavio je da je kontaktirano sa kompanijama za koje zarobljeni radnici tvrde da rade, ali novinskim agencijama Frans pres i Asošijeted pres nije bilo dozvoljeno da snime zatočenike.[7] “Uhapsili smo petoricu Srba koji su nam rekli da su građevinski radnici, ali mi smatramo da bi oni mogli da budu progadafijevi snajperisti. Oni su na bezbednom, unutar međunarodnog aerodroma”, rekao je Mahdi agenciji AFP.

Ruski novinari napominju da su i sami pre mesec dana takođe bili uhapšeni od pobunjenika i proglašeni najamnicima koji pokušavaju da dođu do libijskog vođe Moamera Gadafija, ali da je iza njih stala čitava diplomatska snaga Rusije.[8]

Dan nakon što su libijski pobunjenici saopštili da su zarobili petoricu Srba u Libiji, još uvek se nije znao čak ni identitet zarobljenih, ni šta se, zapravo, dogodilo. U nastojanju da utvrdi istinu, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo je otpravnika poslova libijske ambasade u Beogradu i zamolilo ga da pomogne u pribavljanju više informacija o petorici Srba, navodno uhapšenih kod Tripolija. Ali nije došlo do nikakvog konkretnog odgovora ili pomoći.

Sve što je Vuk Jeremić izjavio po pitanju zatočenih Srba građana ove zemlje bilo je: “U toku je rad na utvrđivanju identiteta pet lica koja su na aerodromu u Tripoliju zarobili libijski pobunjenici. Zbog toga se ne može reći da li je reč o državljanima Srbije”, rekao je Jeremić i naglasio da je zbog bezbednosne situacije u glavnom gradu Libije teško dobiti informacije. Isto tako, Ministarstvo inostranih poslova još uvek navodno proverava navode zagrebačkog Večernjeg lista da se među 85 streljanih “stranih plaćenika” nalazilo i 12 građana Srbije.

“Ma kakav crni snajperista, moj Milorad je u Libiju otišao zarad dobre zarade koja mu je ponuđena. Trebalo je da radi kao građevinac, a ne da nosi pušku i puca. Molim boga samo da ostane živ i nadam se da će država učiniti nešto da mi spase dete”, izjavio je Milan Đunić koji je otac dvadesetsedmogodišnjeg Lozničanina koji se sa još četvoricom naših građana nalazi u pritvoru u Tripoliju.[10]

„Pobunjenici su odmah na osnovu naših pasoša i toga što smo Srbi zaključili da smo na Gadafijevoj strani i da smo snajperisti“, kaže jedan od njih. Na komentar novinara da pobunjenici tvrde da je kod jednog od njih pronađen optički nišan koji se koristi na snajperu, svi kategorički tvrde da to nije tačno, i da kod sebe nisu imali nikakvih ličnih stvari, čak ni torbe.  

Ruski reporteri Aleksandr Koc i Dmitrij Stešin za Komsomolsku pravdu svedoče da su od zarobljenika pokušali da uzmu brojeve telefona da se jave njihovoj rodbini, ali da im stražari to nisu dozvolili. Dozvoljeno je samo da se zapišu imena zarobljenih. U tekstu se navodi i da je pomalo neobično da se ova grupa našla u Libiji sredinom avgusta bez važećih viza u pasošima, i zaključuje da je sigurno samo jedno: trenutno je zarobljenim Srbima potrebna hitna zvanična diplomatska pomoć Srbije.

Da li će i iza naših radnika stati čitava diplomatska snaga Srbije, kao što je bio slučaj sa ruskim novinarima? Nažalost, teško možemo da poverujemo u to, jer je Republika Srbija i preko medijskih javnih sredstava “zaboravila” na tragičnu sudbinu petorice radnika, kao da se unapred odrekla naših građana koji su postali žrtva paranoje, predrasuda i rasizma libijskih pobunjenika.

Nadajmo se samo da će sudbina zatočenih radnika biti drugačija od sudbine streljanih stranaca u Libiji, koje su pobunjenici po kratkom postupku proglasili stranim plaćenicima. Niko se na Zapadu ni ne osvrće na zločine razularenih pobunjenika koji su kako mediji navode već počeli i međusobno da se bore oko podele plena.