Da li je na pomolu nova raspodela svetske finansijske moći?

Odgovor na ovo pitanje svakako mora biti negativan jer dobro nam poznata krilatica „na zapadu ništa novo” dobija jednu sasvim novu dimenziju. Naime, međusobne optužbe između SAD i Nemačke dostigle su kulminaciju nakon odluke američkog ministarstva finansija da svojoj ekonomiji pruže finansijsku inekciju u iznosu od čak 600 milijardi dolara, ali najveći problem predstavlja činjenica da je taj novac apsolutno bez pokrića! Ovo može biti potencijalno veoma opasno za zemlje u razvoju ali i za najrazvijenije države sveta jer ponovo se suočavamo sa opasnošću globalne ekonomske krize. Da je američki ekonomski model u velikoj krizi uvideo je i nemački ministar finansija Volfgang Šojble koji je osudio odluku Federalnih rezervi SAD da u američku ekonomiju “upumpaju” 600 milijardi dolara bez pokrića dok je Angela Merkel osudila američke prigovore i pokušaj da se obuzda ogromni nemački trgovinski suficit.[1]

Amerika se trudi da grčevito odbrani svoju ekonomsku poziciju koja je bazirana na monopolu i štampanju ogromnih količina dolara bez pokrića, ali takav ekonomski sistem preti da se uruši u sebe kao kula od karata što bi imalo nesagledive posledice po čitavu svetsku ekonomiju. Međutim, ono što je važnije i što bi u budućnosti moglo da predstavlja protivtežu takvim tendencijama jeste ogroman ekonomski rast zemalja koje čine neformalni ekonomski klub tj, zemalja BRIK-a kog čine Brazil, Rusija, Indija i Kina koja je nedavno zabeležila ogroman privredni rast zahvaljujući konkurentnom tržištu što je dovelo do toga da ova zemlja pretekne i Japan na tom planu.

Jačanje ekonomske, i posledično političke, moći zemalja BRIK kluba dovelo je do nove raspodele odnosa kvota i glasova među zemljama koje čine grupu 20 što je samim tim dovelo i do najradikalnije promene prava glasa u MMF-u. Kina je pretekla sve vodeće evropske zemlje i sa šestog stigla je na treće mesto odmah iza SAD i Japana kada je u pitanju pravo odlučivanja u MMF-u. Istovremeno Brazil se po prvi put našao u desetorici jer su kvote te zemlje najviše porasle i to za trećinu. Rast položaja zemalja BRIK-a omogućio je da te zemlje povećaju svoj udeo sa 3.5 na 14.2 procenata. U ovom trenutku to možda ne izgleda značajno jer SAD i zemlje EU još uvek imaju najveći paket prava na odlučivanje ali ključno je da će se trend rasta učešća zemalja u razvoju i država koje čine BRIK nezadrživo nastaviti. Profesor MGIMSO Sergej Luzjanjin smatra da je to “znatan prodor i da će se ta tendencija nastaviti. Izgleda da će tokom narednih 5 godina u okviru MMF-a zemlje u razvoju koje imaju ogroman tržišni, politički i ekonomski potencijal u okviru saveta direktora MMF izravnati svoje položaje. U tom smislu zemlje Brik-a u MMF istupaju kao složna grupa”. [2]

Možemo da dodamo da se čak i ova prognoza čini previše opreznom u smislu da je sasvim realno očekivati da, uprkos oštrim protestima SAD i zemalja EU, zemlje članice BRIK-a svoj položaj u tzv. paketu odlučivanja koji omogućava pravo veta izjednače sa SAD i EU već za najviše tri do četiri godine. Ovo će omogućiti i stabilizaciju svetske ekonomije ali i zaštitu slabijih ekonomija od nekontrolisanog priliva američkog dolara bez pokrića zahvaljujući čemu privreda SAD veštački održava svoj globalni monopol.