Bolje sprečiti nego legalizovati

Tako to funkcioniše u medicini. U politici se primenjuje nešto drugačiji postupak. Naime, kada država ima problem koji je ugrožava, obrati se za pomoć stručnjacima. Stručnjaci, međutim, ne pregledaju državu, nego joj odmah prepisuju terapiju. Ta terapija nimalo ne zavisi od vrste problema s kojim se suočava država. Na sve slučajeve primenjuje se identičan tretman, pošto su stručnjaci odavno zaključili da se svaka državna teškoća može rešiti – legalizacijom.

Imate problema sa kosmetskim Albancima? Legalizujte tu pokrajinu kao njihovu državu! Imate problema sa nezakonitom trgovinom narkotika? Legalizujte droge! Imate problema sa homoseksualcima? Legalizujte im brakove! Imate problema sa prostitucijom? Legalizujte "najstariji zanat na svetu"!

Ta magična metoda lečenja država i društava uveliko je uzela maha u razvijenom svetu, a poslednjih godina sve je prisutnija i u Srbiji. Za sada tek teoretski, ali najavljuje se da ćemo uskoro prisustvovati i njenoj praktičnoj primeni. "Politika" je, na primer, u jučerašnjem broju objavila tekst pod zlokobnim naslovom "Prostitucija blizu legalizacije". Osim što je zlokoban, naslov baš i nije najprecizniji, jer skoru legalizaciju ovog "zanata" ne reklamira neki državni zvaničnik. Naime, ozakonjivanje "prijateljica noći" (ali i "prijatelja", pošto postoje i muške "zanatlije"), kao nesumnjivo najbolje rešenje za pretešku poziciju seksualnih robinja i robova, predlaže izvesna Slavica Dinić, asistentkinja na Fakultetu za državnu upravu i administraciju univerziteta "Megatrend". Uz svo poštovanje akademskog zvanja koje je stekla, njeno predviđanje kako je takav "rasplet događaja prilično izvestan" ipak bi trebalo uzeti sa rezervom.

Ali, nikako ne smemo zanemariti tu mogućnost. Dušan Kovačević je svojevremno izjavio da njemu i ostalim piscima nije bilo teško da u komunizmu budu uspešni "proroci" društvenih potresa, jer je svaku budalaštinu, koju su oni osmilili u svojim delima, komunistička vlast kasnije sprovodila u stvarnosti. Danas nemamo komunističku već evroreformsku vlast, i nemamo buntovne pisce već "stručnjake" nepomično zagledane u evroatlantske integracije, ali isti obrazac je na delu: kakvu god nebulozu smisle samozvani eksperti, vlast je spremna da je primeni. Pogotovo ako u nekom, ma koliko malom ćošku Evrope, već postoji primer na koji mogu da se ugledaju. A što se prostitucije tiče, ovdašnji zagovornici njene legalizacije imaju uzor u svemoćnoj Holandiji, istoj onoj zemlji koja čvrsto odoleva svim "pritiscima" i blokira nam SSP dok joj ne isporučimo Ratka Mladića.

Možda ćemo jednog dana i biti zahvalni Holanđanima na toj blokadi, ali to je već druga priča...

Onim reakcionarima koji ne veruju da bi Beograd morao da digne nogu samo zato što je video da se Amsterdam potkiva, Slavica Dinić, čiji je autoritet potkrepljen tvrdnjom da se "već nekoliko godina bavi pitanjem prostitucije u prestonici", nudi dirljivu empirijsku argumentaciju:

- Profesori, radnici u fabrikama, advokati, operski pevači, lekari, avijatičari rade stvari koristeći delove tela i za to dobijaju platu. Isti slučaj je i sa osobama koje se bave prostitucijom.

Kada ovo pročitate, neminovno se zahvalite Bogu što vaše supruge i devojke, vaše sestre i nećake, vaše poznanice i prijateljice, nije vaspitavala Slavica Dinić. Ali i zgrozite nad činjenicom da celo naše društvo već predugo vaspitavaju osobe istog mentalnog sklopa kao i sagovornica "Politike". Oni koji ne shvataju da prostitucija, čak i kada je ozakonjena, čak i kada nema nasilnih mušterija, čak i kada nema beskrupuloznih makroa, nije nikakvo plemenito zanimanje, već ponižavajuće trgovanje nečim što nikako ne bi smelo uludo da se troši – sopstvenim telom.

Jeste neophodno pomoći nesrećnicama koje je muka naterala da se bave prostitucijom, i sa tim će svako normalan da se složi. Nehumano je dalje ih prepuštati njihovoj sudbini, koja se nikada neće poklopiti sa sudbinom DŽulije Roberts u "Zgodnoj ženi". Ali, još je nehumanije budućim generacijama, devojkama koje tek treba da zakorače u svet odraslih, zakonski postaviti prostituciju kao sasvim prirodno i društveno opravdano zanimanje kojim imaju pravo da se bave.

Lepo kaže drevna mudrost: bolje je sprečiti, nego lečiti. Ne legalizovati, dakle, već sprečiti.