Albanci čuvaju srpske svetinje

KFOR je odlučio i tu više nema povratka. Naime, do kraja avgusta sve srpske svetinje na Kosovu obezbeđivaće Kosovska policija koju uglavnom sačinjavaju Albanci. Ova odluka opravdala je sve strahove jer od sada vojnici KFOR-a neće čuvati srpske svetinje, umesto njih to će činiti kosovski Albanci.

Iako je međunarodna zajednica tokom martovskog pogroma Srba pokazala koliko zaista može i hoće da sačuva živote Srba i vekovne svetinje, ipak su vojnici KFOR-a pružali kakvu-takvu zaštitu srpskom duhovnom nasleđu. Od sada moraćemo da se oslonimo na kosovsku policiju. Uprkos protestu SPC-a i vlasti u Beogradu, KFOR je prosudio da su se na Kosovu stvorili bezbednosni uslovi koji omogućavaju da se zaštita manastira i crkava prepusti kosovskoj policiji!

U tom kontekstu, general Bentler je izjavio kako je: “Ovaj korak je dugo i pažljivo pripreman. On je bio moguć zato što je opšta bezbednosna situacija na Kosovu znatno poboljšana u poslednjih nekoliko godina.”

Samo da podsetimo da je tokom martovskog pogroma 2004. godina stradalo 19 osoba. Za samo dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga. S Kosova je proterano 4.012 Srba, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata, odnosno škola, domova zdravlja, pošta.

Naravno, ono što predstavlja najveći paradoks, imajući u vidu odluku KFOR-a, jeste da su tokom tog kobnog marta Albanci na meti posebno imali duhovno nasleđe, tako da je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata.

Do temelja su srušeni manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih arhangela kod Prizrena, dok su u Prizrenu izgorele crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. veka i Svetog Đorđa iz 16. veka koje su bile ispisane porukama poput one na kojoj piše “Smrt Srbima.” Tokom martovskog nasilja uništena je i Prizrenska bogoslovija, dok je nestalo više od 10000 freski i ikona od neprocenjive vrednosti.[1]

Imajući sve ovo na umu, teško je a ne zapitati se kakva budućnost očekuje preostale srpske svetinje na Kosovu.

Srpski patrijarh izjavio je kako mi nemamo moć da KFOR obavežemo drugačije. “Kako komentarišem ovu odluku?! Nikako! Ja sam samo čuo da je odluka doneta i ništa dalje ne znam. Crkva je ranije iznela stav da se tome protivi, ali ako je Kfor odlučio da čuvanje prepusti kosovskoj policiji, mi nemamo moć da ih obavežemo drugačije. Oni, nažalost, čine svoje, sve u pravcu kojim čitav ovaj problem ide. Sigurno da su naši manastiri na Kosovu bili sigurniji sa dosadašnjim načinom zaštite. Ostaje da vidimo šta će biti.”[2]

“Glas Rusije” prenosi: Rađa se misao da KFOR upravo zbog toga i predaje odgovornost lokalnoj policiji, kako se, ne daj bože, ne bi još jednom osramotio. Inače, komandant te strukture je obećao da će njegova vojska biti u blizini objekata, koji su predati kosovskoj policiji, i da će pratiti razvoj događaja. U ovom slučaju imamo primer klasičnog principa – uzdaj se, ali kontroliši”. Zanimljivo je videti da li će još jedna pravoslavna crkva biti pretvorena u javni toalet, kao nekada u Prištini, i da li će se to dogoditi uz dozvolu kosovske policije. Kako će se onda pravdati komanda KFOR-a? Da li možda nerazvijenošću infrastrukture takozvane prestonice Kosova?[3]

Svakako, ovo predstavlja samo još jedan vid pritiska na srpski živalj na Kosovu, ali je suština u tome da vlasti u Prištini srpske svetinje smatraju svojim kulturno-istorijskim nasleđem! Međutim, teško je da možemo biti potpuno spokojni u tome da će se vlasti tzv. države Kosovo prema srpskim svetinjama zaista tako i ophoditi. Naprotiv, monasi su izjavili da će svetinje morati da čuvaju svojim telima i visokim ogradama i kapijama, a to dovoljno govori kakav će status imati objekti od svetskog kulturnog značaja na Kosovu i Metohiji.