Коментар дана | |||
Албанци чувају српске светиње |
уторак, 10. август 2010. | |
КФОР је одлучио и ту више нема повратка. Наиме, до краја августа све српске светиње на Косову обезбеђиваће Косовска полиција коју углавном сачињавају Албанци. Ова одлука оправдала је све страхове јер од сада војници КФОР-а неће чувати српске светиње, уместо њих то ће чинити косовски Албанци. Иако је међународна заједница током мартовског погрома Срба показала колико заиста може и хоће да сачува животе Срба и вековне светиње, ипак су војници КФОР-а пружали какву-такву заштиту српском духовном наслеђу. Од сада мораћемо да се ослонимо на косовску полицију. Упркос протесту СПЦ-а и власти у Београду, КФОР је просудио да су се на Косову створили безбедносни услови који омогућавају да се заштита манастира и цркава препусти косовској полицији! У том контексту, генерал Бентлер је изјавио како је: “Овај корак је дуго и пажљиво припреман. Он је био могућ зато што је општа безбедносна ситуација на Косову знатно побољшана у последњих неколико година.” Само да подсетимо да је током мартовског погрома 2004. година страдало 19 особа. За само два дана повређене су 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага. С Косова је протерано 4.012 Срба, етнички је очишћено шест градова и девет села, а порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и 10 друштвених објеката, односно школа, домова здравља, пошта. Наравно, оно што представља највећи парадокс, имајући у виду одлуку КФОР-а, јесте да су током тог кобног марта Албанци на мети посебно имали духовно наслеђе, тако да је срушено, запаљено или тешко оштећено 35 верских објеката. До темеља су срушени манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих архангела код Призрена, док су у Призрену изгореле цркве Богородице Љевишке из 14. века и Светог Ђорђа из 16. века које су биле исписане порукама попут оне на којој пише “Смрт Србима.” Током мартовског насиља уништена је и Призренска богословија, док је нестало више од 10000 фрески и икона од непроцењиве вредности.[1] Имајући све ово на уму, тешко је а не запитати се каква будућност очекује преостале српске светиње на Косову. Српски патријарх изјавио је како ми немамо моћ да КФОР обавежемо другачије. “Како коментаришем ову одлуку?! Никако! Ја сам само чуо да је одлука донета и ништа даље не знам. Црква је раније изнела став да се томе противи, али ако је Кфор одлучио да чување препусти косовској полицији, ми немамо моћ да их обавежемо другачије. Они, нажалост, чине своје, све у правцу којим читав овај проблем иде. Сигурно да су наши манастири на Косову били сигурнији са досадашњим начином заштите. Остаје да видимо шта ће бити.”[2] “Глас Русије” преноси: Рађа се мисао да КФОР управо због тога и предаје одговорност локалној полицији, како се, не дај боже, не би још једном осрамотио. Иначе, командант те структуре је обећао да ће његова војска бити у близини објеката, који су предати косовској полицији, и да ће пратити развој догађаја. У овом случају имамо пример класичног принципа – уздај се, али контролиши”. Занимљиво је видети да ли ће још једна православна црква бити претворена у јавни тоалет, као некада у Приштини, и да ли ће се то догодити уз дозволу косовске полиције. Како ће се онда правдати команда КФОР-а? Да ли можда неразвијеношћу инфраструктуре такозване престонице Косова?[3] Свакако, ово представља само још један вид притиска на српски живаљ на Косову, али је суштина у томе да власти у Приштини српске светиње сматрају својим културно-историјским наслеђем! Међутим, тешко је да можемо бити потпуно спокојни у томе да ће се власти тзв. државе Косово према српским светињама заиста тако и опходити. Напротив, монаси су изјавили да ће светиње морати да чувају својим телима и високим оградама и капијама, а то довољно говори какав ће статус имати објекти од светског културног значаја на Косову и Метохији. |