Ajmo, muzika!

Predsednik jedne male zemlje na brdovitom Balkanu, kada se odlučivalo o dobijanju statusa kanidata za članstvo u EU, rekao je da nije vreme za slavlje već za rad. Nedugo po dobijanju pomenutog statusa organizovana je proslava. „Ne verujem, gledam, ustajem iz kreveta“*, i pokušavam da shvatim što nije sačekao da prođe barem toliko vremena da ta njegova izjava ne bi došla u sukob interesa.

Građanin (o)pozicione orijentacije, trudeći se da svojim (ne)prisustvom (ne) pokvari slavlje, upitao je državu: “Hoću da znam kuda vodi ovaj put, mene i život moj?“*. Odgovora nije bilo. Ili ga on nije čuo... Od glasne muzike. Ali barem je mogao da čuje da ćemo postati član EU iz inata. Pomenuti inat, jedan od najoriginalnijih srpskih brendova, teško da će moći da se proslavi kao dobar izvozni artikal u Uniju. Njima nije ni do nas, a kamoli do našeg inata.

„Sećam se slike ja, od pre par godina“* kada se obećavalo pred prošle izbore kako ćemo dobiti i status, i datum, i bolji život, „...ali šipak, nešto ipak tu ne štima, život nije loto”*. No, pustimo to sad, šta je bilo bilo je. Okrećemo novi list, gledamo u svetlu budućnost shvatajući da „najjači samo ostaju, nikad se ne predaju“*.

Mada, prema nekim, (ne)zvaničnim izvorima predali smo mi mnogo toga, za malo toga. Svi se slažu da mnogo više izvozimo nego što uvozimo problema, pa kao takvi nismo baš poželjan parner u već problematičnoj evropskoj i svetskoj politici. S druge strane, „svet je lep kada sanjamo“* neka bolja vremena u nekom još boljem svetu.

Odnos EU i Srbije bi se mogao slikovito objasniti time da zaista „neki žive blizu al daleko“*. „...Slušamo vesti što su upravo stigle, kažu da imamo još samo par godina...”* pod ovakvom krizom, a onda će ona otići i na njeno mesto će doći EU. Što reče jedan naš ministar, nije šija nego vrat. Da „moraš prvo puzati da bi znao hodati”* shvatimo uvek kad nam ispostave listu zahteva koji su za neke samo “pravila, pravila... neka glupa pravila”*.

Kad smo već kod pravila, tu je i čuvena fusnota za koju su rekli da je kao pahuljica i da će se otopiti kada prođe zima. Kalendarski se zima još nije završila, ali kako je krenulo sa ovim otopljavanjem, bojim se da fusnota neće izdržati još dugo. Predlažem zato hitno raspisivanje tendera za nabavku zamrzivača i nekoliko klima uređaja, kako bi se stvorili optimalni uslovi za opstanak fusnote. Dok se to ne dogodi: “Ajmo, muzika!”*.

* U tekstu korišćeni citati iz pesama „Bajage i instruktora“, „Partibrejkersa“, „Riblje Čorbe“, Dade Topića, „Generacije 5“, „Pilota“, „Garavog sokaka“, „Ekatarine Velike“, „Parnog valjka“, „Riblje čorbe“ kao i jedan citat iz govora jedne mudre sede glave. Ovim se ne prejudicira apsolutno ništa.