Истраживање „Србија децембар 2013/јануар 2014“

Када је о спољнополитичким оријентацијама реч, могло би се рећи да се Србија и даље налази у једном шизоидном стању подељености између Истока и Запада. Наиме, већина грађана Србије (54,4 одсто) оптира за улазак у Европску унију, али још „већа већина“ (66,2) подржава опцију „савеза са Русијом“. Истовремено, готово половина испитаника (тачније 45,3 одсто), нарочито они нешто старије генерације) склона је и чланству у већ помало заборављеном Покрету несврстаних. Занимљиво је да на директно питање којим је од њих тражено да се определе између Русије и ЕУ око 30 одсто је на прво место ставило Русију, 17, 4 ЕУ, док се највећи број (44,2) ипак залаже за „подједнако добре односе и са ЕУ и са Русијом“.

Једино што је у том галиматијасу потпуно извесно јесте да апсолутна већина грађана Србије, односно, чак 72,3 одсто, одбија идеју чланства Србије у НАТО (док се за то залаже свега 17 процената). Додуше, и тих 17 одсто представља одређени пораст у односу на претходна истраживања, али чини се да се у том погледу ствари, ипак, неће скоро ни лако променити. 

Више од две трећине испитаника (67,7) сматра да „не би требало прихватити независност Косова чак и ако би био услов уласка у ЕУ“. Супротног мишљења је њих нешто више од петине, односно 22,4 одсто, што је такође одређени пораст у односу на раније налазе, али и даље више него убедљива мањина. (Вероватно у овом налазу треба тражити разлог што се владајућа политичка елита, садашња, слично као и прошла, тако чврсто држи мантре „никада нећемо признати независност Косова“ – чак и када, у пракси, спроводи политику „прихватања реалности“ и фактичког мирења са фактичком независношћу „јужне покрајине“)

Можда најинтересантнији налаз истраживања тиче се ових дана изузетно вруће теме ванредних парламентарних избора. И без обзира што би се на основу слике коју ствара огромна већина штампаних и електронских медија могло закључити како је апсолутна већина грађана за ванредне изборе, у стварности је за то свега њих 32,2 одсто, док 52,6 одсто те изборе сматра непотребним (а 15,2 одсто о томе нема јасан став).

Још је, међутим, интересантнији податак да су у ставу да су ванредни избори непотребни већински сагласни  симпатизери обе владајуће странке, то јест, и СПС-а и СНС-а, иако им се руководства око тога потпуно разилазе, односно, руководство СПС-а је огорчено против, док се врх напредњака за те изборе залаже. Против ванредних избора је и већина оних који су тренутно страначки неопредељени, што би додатно могло представљати проблем за онога ко их распише, а поготово распише без довољно јаког и убедљивог аргумента. (Помало парадоксално, за ванредне изборе највише се залажу декларисани симпатизери ДС-а, ДСС-а и ЛДП-а, премда би баш те странке на изборима, како тренутно ствари стоје, вероватно забележиле слабији резултат него на претходном гласању.)

Што се, пак, личног и страначког рејтинга тиче, нема већих померања, нити изненађења. На убедљиво првом месту налази се, очекивано, Александар Вучић (средња оцена 3,79), којег је чак 41,6 одсто оценило „чистом петицом“. На другом месту, гледано по средњој оцени, налази се Драган Марковић Палма (3,41), што је изненадјење само за оне неупућене, с обзиром да се он већ одавно тако високо котира и добија солидне оцене на свим деловима политичког спектра – баш као и Расим Љајић на трећем месту, којег углавном позитивно оцењују и симпатизери власти и опозиције, и који има убедљиво најмање „јединица“. Осим њих, висок рејтинг и оцену изнад „тројке“ имају још председник Томислав Николић (3,09) и премијер Ивица Дачић (3,07). Солидно стоји и Зорана Михајловић (3,0), Вук Јеремић (2,80), као и „повратник“ Борис Тадић (2,50), док су сви остали једва „довољни“ или гори од тога.

Ни у страначком рејтингу нема већих померања у односу на претходне месеце – СНС и даље „растура“ и убедљиво је први са 47,1 одсто подршке међу опредељеним бирачима (треба нагласити да оних неопредељених има преко 40 одсто); други је ДС са 15,1, а трећи СПС са 10,9 процената (са партнерима из ЈС и ПУПС-а, уколико, наравно, остану партнери, такође око 15 одсто). Релативно изненађење могло би бити што се, по први пут после 2000-те, на саму ивицу цензуса спустио ДСС (ЛДП је такође клизнуо испод), и што им се – вероватно као последица неочекиваног успеха на Вождовцу – приближио Љајићев СДП са скоро 4 одсто. Дакле, на евентуалним изборима, када би се они одржали ускоро, практично једино неизвесно било би да ли ће и која од ове три странке, под условом да иду самостално, освојити цензус (ДСС ту има најреалније шансе, али и потенцијално силазни тренд, што је вероватно последица тренутног разочарења једног дела њихових симпатизера због не баш превише принципијелне београдске „колаборације“ и учешћа у власти са напредњацима, социјалистима и ЛДП-ом.)

Све остало, укључујући и распоред на победничком постољу, већ је, мање-више, познато. Али на српским изборима већ одавно оно најзанимљивије се и не догађа на самом гласању – већ у оном постизборном расплету, трговини и обртима који долазе после тога. Но, овога пута, уколико пронађе или испинује колико-толико убедљиво образложење за расписивање избора, чак ни ту не би било никакве озбиљне драме. Владао би СНС, тачније Вучић, сам, са оним кога одабере – или кога му наметну – и ко му буде најјефтинији.

Стога је, заправо, једина права  неизвесност у вези са наредним изборима то да ли ће их уопште бити. Све остало је рутина.

(Истраживање је обављено телефонским путем, у периоду од 25. децембра 2013. до 5. јануара 2014. на репрезентативном узорку од 1050 испитаника.)

емпиријско истраживање

25.децембар 2013 - 05. јануар 2014.

репрезентативан узорак

1050 испитаника

територија Србије (без Косова)

Спољнополитичке оријентације - ЕУ, Русија, НАТО, Косово

Политичке личности – рејтинзи, странке, избори

Оцене по школском систему, оценом од 1 до 5, следеће личности:

Да ли мислите да би у наредним месецима требало одржати   ванредне републичке изборе?
Да	32.2%
Не	52.6%
не знам / немам став	15.2%
Укупно	100.0%

 

 

 

 

 

 

 

Уколико би се у следећу недељу одржали нови избори, да ли бисте   изашли на њих?
Да	71.1%
Не	18.1%
не знам / немам став	10.8%
Укупно	100.0%

Ако бисте (ипак) изашли на изборе, за коју странку бисте   гласали?  (са неизјашњенима)
СНС	28.1%
ДС	9.0%
СПС	6.5%
ДСС	2.8%
ЛДП	2.6%
СДП	2.3%
СРС	1.7%
ЈС	1.5%
УРС	1.3%
ПУПС	1.2%
ЛСВ	0.9%
Двери	0.9%
СВМ	0.6%
СПО	0.2%
остали	0.1%
не зна/ нема став	40.4%
Укупно	100.0%

Ако бисте (ипак) изашли на изборе, за коју странку бисте   гласали?  (без неизјашњених)
СНС	47.1%
ДС	15.1%
СПС	10.9%
ДСС	4.7%
ЛДП	4.4%
СДП	3.9%
СРС	2.8%
ЈС	2.5%
УРС	2.2%
ПУПС	2.0%
ЛСВ	1.5%
Двери	1.5%
СВМ	1.0%
СПО	0.3%
остали	0.2%
Укупно	100.0%

У ког политичара имате највише поверења? (са   неизјашњенима)	У процентима
Aлександар Вучић	30.0
Ивица Дачић	6.5
Toмислав Николић	4.0
Борис Тадић	2.8
Расим Љајић	2.6
Војислав Коштуница	2.5
Бојан Пајтић	2.1
Чедомир Јовановић	1.3
Војислав Шешељ	1.3
Драган Марковић Палма	1.2
Драган Ђилас	0.9
Млађан Динкић	0.9
Вук Јеремић	0.8
остали	4.5
не верује никоме/ не зна/ не жели да се изјасни/ без одговора	38.8
Укупно	100.0

 

У ког политичара имате највише поверења? (без   неизјашњених)	У процентима
Aлександар Вучић	48.9
Ивица Дачић	10.6
Toмислав Николић	6.5
Борис Тадић	4.5
Расим Љајић	4.2
Војислав Коштуница	4.1
Бојан Пајтић	3.4
Чедомир Јовановић	2.1
Војислав Шешељ	2.1
Драган Марковић Палма	1.9
Драган Ђилас	1.5
Млађан Динкић	1.5
Вук Јеремић	1.3
oстали	7.4
Укупно	100.0

(Ово истраживање је објављено у недељнику "Сведок" 14. јануара 2014, и недељнику "Време" 16. јануара 2014.)