Istraživanja javnog mnjenja |
Beograd, proleće 2021 - političke posledice jednog „anšlusa“ |
nedelja, 13. jun 2021. | |||
Ima nešto pomalo frustrirajuće u pisanju ovakvih tekstova. Većinu čitalaca u njima zanimaju samo brojke, sladokusci će obratiti pažnju na vazda zanimljiv "izbor iz komentara ispitanika". A propratni tekst, realno, pogledaće tek pod "c", kao neku vrstu "utehe" ili, u najboljem slučaju, dopunskog objašnjenja. Izvođenje pojačanja: A. Vučić i A. Šapić sa članovima GO SNS Ali, ma koliko da nam se često čini kako "brojevi govore sami za sebe" (posebno kada se radi o rezultatima izbora, stopama rasta BDP-a ili našim ličnim primanjima, na primer), istraživačke brojke su često mnogo više nalik rendgenskom snimku, skeneru ili ultrazvuku nego svima jasnoj i razgovetnoj fotografiji. Pored ovog, hroničnog i podrazumevanog, u konkretnom slučaju postoji još jedan dodatni frustrirajući faktor. Naime, istraživanja javnog mnjenja postala su sastavni deo političke borbe i političke kampanje. I bez obzira što taj aspekt odavno postoji, čini se da se u poslednje vreme istraživanja sve više – da ne kažem, isključivo – kroz tu prizmu gledaju i analiziraju. I u tome se neretko preteruje. Jer, kao što je još pre više decenija konstatovao jedan mudri Francuz: "Istraživanja javnog mnjenja su kao parfem. Može da se miriše, ali ne može da se pije." Leteće zaruke Ovo istraživanje je rađeno NAKON što je zvanično objavljena politička veridba i obavljeno venčanje Šapićevog "Patriotskog saveza" i SNS-a. Ali su i u pitanjima i u našoj prezentaciji njihovi rezultati dati odvojeno – ne zbog toga da bi delovali "manje", već zato što se iz ovakve, odvojene prezentacije mnogo bolje može videti razlog zbog kojeg je Vučić išao na ovako brzu veridbu, formalizaciju i "konzumaciju" svoje višegodišnje veze sa Šapićem. Bez Šapića, izborni rezultat SNS-a u Beogradu ne samo da bi počinjao sa brojem tri (što je za Vučića i psihološki i politički neprihvatljivo), nego bi bilo vidljivo da je od prošlih gradskih izbora izgubio najmanje desetak procenata i da će mu za formiranje vlasti biti neophodni Šapić i – što mu je verovatno još mučnije – Dačić i SPS. "Ali u čemu je razlika?", pitate se vi. Osim ukoliko Vučić ne sumnja u Šapićevu vernost i pomišlja da bi ovaj mogao da obrne ćurak i vrati se svojoj staroj i prvoj ("žutoj") političkoj ljubavi? Jedino u tom slučaju bi ova hitnja i ovo čvrsto i nepovratno vezivanje (takoreći, "anšlus") Šapića imali racionalnog smisla i opravdanja. No, ja ne verujem da je to u pitanju. Njihov odnos je ionako već bio dovoljno snažan da je obojici bilo više nego jasno da iz tog čvrstog političkog zagrljaja Šapić niti sme, niti želi i pomišlja da izađe. Pa zašto se onda uopšte išlo na ovu, radikalno integrativnu varijantu koja, ma koliko se to trenutno iz našeg nalaza ne vidi (ali se može naslutiti iz pojedinih priloženih komentara), Šapiću ipak može skinuti poneki procenat podrške i tako umanjiti njegov glasački doprinos zajedničkoj listi? Kao što rekosmo, ne bi Šapić otišao nigde. Štaviše, možda bi sa formalno odvojenim nastupom uspeo zavesti ponekog novobeogradskog penzionera da veruje kako glasajući za "našeg Acu" istovremeno ne glasa za onog drugog "Acu". Ali Vučić je ovako rešio tri problema i, bar teoretski, ubio tri muve. Njegova lista u Beogradu neće imati – za njega – "bedan" rezultat od tridesetak odsto. Rešio je problem sa kandidatom za gradonačelnika (jer trik sa nekim novim "čičičićem" verovatno ne bi mogao dva puta zaredom proći). I, konačno, našao je način da se "elegantno" oslobodi balasta u vidu nepopularnog Vesića i aferama opterećenog Stefanovića. A eventualnu štetu po zajednički rezultat Šapić će u međuvremenu da pegla svakodnevnim gostovanjima i odmerenim posipanjem pepelom po jutarnjim i večernjim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom. Opozicija ili – ko u klin, ko u ploču Za razliku od vlasti koja se, ionako moćna i krupna, dodatno udružuje i ukrupnjava, na opozicionoj strani imamo dalje podele i cepanja. I to ne samo na onu "pravu" (bojkotašku) i "konstruktivnu" opoziciju, nego se podele produbljuju čak i unutar one pr(a)ve. Naime, na već postojeću podelu na one koji su prošlogodišnje izbore bojkotovali i one koji su se polakomili na Vučićev danajski dar u vidu smanjenja cenzusa (što se još i moglo principijelno braniti i pravdati distanciranjem u odnosu na svesne ili nesvesne režimske saučesnike), sada se nadovezala nova – na one koji prihvataju i koji ne prihvataju dijalog o izbornim uslovima bez stranih posrednika.
Kao što je Vučić prošle godine bojkotaški blok u poslednjem trenutku oslabio "preumljenjem" Sergeja Trifunovića, DJB-a, Nove stranke i pokreta "Jedan od 5 miliona", tako je i sada na temi "paralelnog dijaloga" o izbornim uslovima još dodatno "uštinuo" tvrdo opoziciono jezgro. A da nevolja bude veća, ni u onom preostalom delu opozicionog fronta, najblaže rečeno, ne cveta cveće ljubavi i sloge (pa čak ni elementarnog političkog instinkta i racionalnosti). Realan uspeh beogradskog bojkota prošlogodišnjih izbora kao da je pomalo uspavao opozicione prvake, a njihove simpatizere opio dozom donekle korisnog, ali možda preteranog optimizma. Daleko od toga da "opozicija u Beogradu sigurno pobeđuje". Ne. Čak i pre, a pogotovo posle ovog Šapićevog (ne)očekivanog transfera, najviše što se može reći jeste samo to da "ima šanse". I ništa više od toga. Koalicija sa izbora 2018: D. Đilas, S. Janković, V. Jeremić... Sve u svemu, moglo bi se konstatovati sledeće: (1) Vučić je u Beogradu zbilja i realno imao problem sa brojkama, odnosno SNS rejtingom i kadrovima. Ali je (2) Šapićevim transferom i prisajedinjenjem taj problem u najvećoj meri rešio. Tačnije, rešio ga je "matematički". Jer će Šapićev procenat i lični rejting, čak i uz određeno osipanje kojeg će sigurno biti, ali u ovom trenutku niko ne može pouzdano znati u kolikoj meri, najverovatnije omogućiti ovako "prostoproširenom" SNS-u da u Beogradu prebaci kvotu od 40 odsto – a što bi, uz pretpostavljeni rastur na opozicionoj strani, moglo biti dovoljno za još jedan mandat u prestonici. E, sad. Kao što se mnogo puta pokazalo – politika nije matematika i tu 2 + 2 ne mora biti 4, nego može ispasti i 3 (ili 5). Pogotovo je to slučaj kod mehaničkih spajanja i koalicija (na primer, zajednički nastup DJB-a i Dveri na prošlim beogradskim izborima doneo im je u zbiru znatno manje nego što su pojedinačno imali). No, ni tu se ne treba previše zanositi. Vučić svakako nije ušao u ovu "aneksiju" Šapića a da pre toga nije barem nekoliko puta istraživački premerio šta mu ta operacija donosi i odnosi. Tako da ostaje samo nada da su se njegovi "merači" ovaj put preračunali, odnosno da će Vučić da poveruje brojkama koje njemu naklonjeni istraživači svakodnevno serviraju javnosti. Ali se ni u to ne treba previše uzdati. Uostalom, da Vučić zbilja veruje tim javno prezentovanim brojkama (gde SNS sam ima preko 50 i 60 odsto), ne bi se ni upuštao u "operaciju Šapić" – niti bi mu ona bila potrebna. (Vreme, broj 1587 3. jun 2021.)
|