Sve je počelo relativizacijom odgovornosti za Prvi svetski rat. Na njegovu stotu godišnjicu se činilo da mnogi tvrde da je Srbija nekako izazvala Veliki rat svojom drskom i samouverenom politikom. Mnogo je suptilnija revizija Drugog svetskog rata. Zapadni mediji čak pronalaze svedoke po Ukrajini koji govore da su sadašnji ruski vojnici kao nacisti iz 1941. godine. Takvim poređenjima se Rusiji oduzima njen simbolički najvažniji doprinos svetu – pobeda u Drugom svetskom ratu. Mi to radimo sami. Deo naše javnosti želi da zajedno sa komunističkim dogmatizmom izbaci i celokupno nasleđe Narodnooslobodilačke borbe, kao štetno za „srpstvo". To nije samo uvreda za stotine hiljada srpskih antifašističkih boraca. To nije ni pametno.

Istorija raspada Jugoslavije nam pokazuje da je bilo i previše muslimansko-hrvatske saradnje, uključujući tu i ratnu, za jedan period koji je navodno krasila „srpsko-hrvatske zavera protiv dobrih Bošnjana“. Krajnje je vreme da se mit o sporazumu iz Karađorđeva pošalje na smetlište istorije, zajedno sa drugim teorijama zavere

Sutradan na sastanku sa najužim saradnicima ispričao sam šta se dogodilo. Svi su se složili da je to bila slabo planirana klopka u koju je trebalo da ulete generali kao "muve bez glave". Neko je slabo procenio naše sposobnosti i moju inteligenciju.

U povodu 80. godišnjice pokolja u glinskoj crkvi, Milorad Pupovac piše kronologiju negiranja zločina na mjestu koje se danas zove Hrvatski dom

Možemo li se naših najbližih umrlih sjećati samo u trenutku njihove smrti? Možemo li Novomučenike Srpske Jasenovačke i druge „zamrznuti“ u brutalnom činu ubistva ili ih se sjećamo kao kompletnih ljudskih ličnosti živih duša? Kako bi se preimenovanje u ,,pokolj” odrazilo na to? Kome je to u interesu?

 Nedavno je završen projekat Istoričari protiv revizionizma, objavljivanjem Deklaracije. Projekat je finansirala ambasada EU u Srbiji, realizovao ga je Krokodil, a glavni govornici iz Srbije bili su Dubravka Stojanović i Milivoj Bešlin.  U Deklaraciji ima dosta toga lepog i pametnog, ali – imajući u vidu njene autore i potpisnike – ona je zapravo čisto licemerje, hipokrizija u koncentisanom obliku

To je ono što moramo da učimo našu decu, kako nam ne bi prodavali rog za sveću, te kako ne bi od diskriminatorske i asimilatorske KuK monarhije pravili uzornu multikulti-EU-zajednicu.

Niko ko na objektivan način razmatra problem pokušaja revizije istorije Drugog svetskog rata, ne može negirati da se javljaju težnje da se dovedu u pitanje osnovne istorijske činjenice o prirodi i karakteru atifašističke borbe u Srbiji. Ali, to u isto vreme ne znači da se može na način kako to čini Zlatoje Martinov izjednačavati NDH-a i Nedićev kolaboracionistički režim.

Tada, 1945, bilo je mnogo svedoka i znalo se šta se dešavalo pre godinu ili dve, znala se istina. A danas? Računaju da smo nemarni i da ćemo zaboraviti šta je bilo. Te srpske mučenike sada neko hoće da negira. Neće moći.

  Dr Jovan Dušanić – Lipljanski, ugledni ekonomista, naučnik i profesor je posljednjih godina sa velikom energijom i ljubavlju posvećen javnim poslovima koji, bar naizgled nisu direktno vezani za njegovu užu profesiju. U razgovoru za Bilten Predstavništva RS u Beogradu, biće riječi i o ekonomiji, ali započinjemo ga pitanjima o njegovoj novoj preokupaciji