Глас Америке: Данас истиче последњи рок у коме би Србија требало да по Вашингтонском споразуму пресели своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим

БЕОГРАД — У четвртак, 1. јула истиче последњи рок у коме би Србија требало да пресели своју амбасаду у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. За сада нема ништа од тога да Србија, после САД, Гватемале и Косова буде четврта земља која отвара амбасаду у Јерусалиму, иако се на то обавезала у септембру прошле године када је председник Србије Александар Вучић потписао Вашингтонски споразум.

Случај амбасада делује превише осетљив за све стране, а од потписника споразума за сада се једино изјаснила америчка страна. На питање Гласа Америке у вези са поштовањем одредби Вашингтонског споразума који су Косово и Србија постигли у америчкој престоници посредством Сједињених Америчких Држава, из Стејт департмента је стигао одговор:

“Надамо се да ће наши партнери деловати у доброј вери и наставити да се придржавају обавеза преузетих у Вашингтону", наведено је у писаном одговору Гласу Америке.

Иако је у тачки 16 Вашингтонског споразума, која важи само за Србију, јасно прецизирано да “Србија (Београд) пристаје да отвори канцеларију привредне коморе и државну канцеларију у Јерусалиму 20. септембра 2020. године и да пребаци амбасаду у Јерусалим до 1. јула 2021. године”, српске власти не говоре превише о томе.

На питања Гласа Америке упућена Влади Србије и Министарству спољних послова о томе шта се догађа у вези са пресељењем амбасаде одговор до закључења овог текста није стигао. Познаваоци прилика у Београду процењују да ће Србија гледати да што мање таласа у вези пресељења амбасаде у Израелу.

Као новинар и бивши дописник “Политике” са блискоистичног простора Бошко Јакшић оцењује да је “Србија све време и покушавала да купи време и извуче се из једне обавезе која је, да ли неспретношћу дипломатије, или незнањем или било чим другим, прихватила Вашингтонским споразумом.”

Он верује да ће Бајденова администрација дати прилику Србији и неће је присиљавати да испуни обавезу из уговора са бившим председником Доналдом Трампом. Али из читаве ситуције мале су шансе да Србија изађе неозлеђена, додаје Јакшић.

“Уколико испуни ову обавезу и заиста пресели амбасаду из Тел Авива за Јерусалим - онда би се Србија замерила највећем делу међународне заједнице. Треба имати у виду да је Србија веома отворено и јасно опоменута од ЕУ да то не чини. Дакле у случају пресељења онда плаћа Београд цех на међународном плану. Уколико пак све ово прође неприметно и не дође до пресељења амбасаде, онда може да се каже да је Србија опет забележила негативан поен као земља која не испуњава своје међудржавне обавезе из једног потписаног споразума, какав је био онај из Вашингтона септембра прошле године", сматра Јакшић.

Сличног става је бивши дипломата Зоран Миливојевић, који подсећа да је нова администрација у САД неколико пута слала поруку да очекује да ће Србија држати свега онога што је потписала у Вашингтону прошле године.

“То нико не помиње и просто мислим да Србији не би одговарало да се та тема отвори сада”, истиче Миливојевић и додаје...

“Уколико Вашингтон буде инсистирао, то ће за Србију да отвори проблем. Српска излазна варијанта је чињеница да је Израел тек после тога признао косовску независност. То је прва ствар и друга ствар је што имамо промену власти у Израелу. Дакле, Србија ће вероватно да се позива на то да је Израел признао косовску независност и да то у најмању руку даје за право Србији да се разјасни у билатереланим односима, где су сад у том тренутку. Јер је то чињеница која не у прилог јачања билатералних односа. И мислим да је то елеменат са којим ће Србија оперисати уколико се ова тема директно отвори. Уколико се не отвори – имаћемо период ћутања", каже Миливојевић.

У крајњем случају, каже Миливојевић, питање пресељења амбасаде ће највише зависити од америчко-израелских односа.

“У мери у којој израелска страна буде сматрала да је то нешто о чему би Вашингтон требало да води рачуна – онда ће и Вашингтона на неки начин давати до знања да је то обавеза на коју очекује да се испуни. Али уколико то не буде случај мислим да неће инсистирати из простог разлога што Европљани не признају Јерусалим и из простог разлога што је већи интерес Америке да се створи простор за јачање евроинтеграција Србије и овог простора – јер то је неки правац који западу одговара", сматра он.

Након што је Израел признао Косово – Приштина је у марту ове године отворила амбасаду у Јерусалиму, али то по мишљењу Бошка Јакшића не значи много.

“Косово је тек трећа земља која има амбасаду у Јерусалиму. Значи много Израелу, али и само Косово плаће цехове неке те своје одлуке. Косово је жестоко критиковано од Турске, критиковано је од читаве серије исламских земаља које не подржавају један такав корак. Али Косово, Приштина је опет имала неку своју рачуницу – нама је јако важно да једна земља од стратешког значаја, као што је Израел призна независност Косова и та нагодба очигледно функционише и у Јерусалиму и у Приштини без неких већих и видљивих добитака", сматра овај дугогодишњи спољнополитички новинар.

А како још сматра Јакшић, многи аналитичари су почетка сматрали да је Вашингтонски споразум много више блискоисточни него што се тиче односа Србије и Косова и покушаја нормализације тих односа:

“Србија је потпуно непотребно улетела у геостратешке игре Блиског истока, а на том песку су многи до сада се изгубили. Тако да ако се све заврши као очекујем, без икаквих већих протуберанци, онда Србији може ипак да лакне.”

На крају Зоран Миливојевић оцењује да је питање пресељења амбасаде Србије у Јерусалим, заједно са питањима међународног тероризма, диверзификације енергената и 5Г мрежа представља оне делове Вашингтонског споразума који се односи на треће стране, то јест треће државе.

“То су теме које ће тек бити отворене и Србија треба да има став о свим тим питањима, јер мислим да америчка страна неће та питања оставити по страни. То су питања која интересују ову администрацију и у неком тренутку везано и за наше односе на релацији Београд -Вашингтон ће бити та питања присутна јер се тичу Америке у овом тренутку и ставиће их у пакет питања која се тичу и билатералних односа.”

Иначе, поразум Косова и Србије састоји се од шеснаест тачака – које се у обе верзије документа (српској и албанској) у највећој мери подударају. Сједињене Државе објавиле су средином јуна да су обавиле свој део посла у вези са седмом тачком документа која је подразумевала креирање студије о коришћењу језера Газиводе.

(Глас Америке)

Видети још: Стејт департмент: Очекујемо наставак примене Вашингтонског споразума, надамо се да ће наши партнери наставити да се придржавају преузетих обавеза