На данашњи дан 1901. преминуо краљ Милан Обреновић; 1898. рођен немачки писац Бертолд Фридрих Брехт и српски новинар и дипломата Миливоје Глишић (1943.)

На данашњи дан 1901. године умро је српски краљ Милан Обреновић. Током његове владавине Србија је стекла међународно признање као независна држава и поново је постала краљевство. Постао је кнез 1868. после убиства кнеза Михаила Обреновића. Под притиском јавног мњења објавио је 1876. рат Турској, који је 1877. неуспешно окончан. Исте године је под утицајем Русије поново заратио с Турском, овог пута успешно, па је Србији 1878. на Берлинском конгресу призната пуна сувереност, као и ослобођење Врањског, Нишког, Пиротског и Топличког округа. Због руске подршке Бугарској и Санстефанског уговора на штету Србије, што је поништено Берлинским конгресом, ослонио се на Аустро-Угарску, с којом је 1881. закључио "Тајну конвенцију". Беч је заузврат гарантовао помоћ за ширење Србије ка југу. Испоставило се да је споразум са Аустријом, иако веома непопуларан, омогућио Србији више деценија свеукупног напретка и стабилности. Уздигао је 1882. Србију на ранг краљевства. Угушио је 1883. Тимочку буну коју су подигли неодговорни ултралевичарски елементи, противећи се реформи Војске, а управо војно устројство које је успоставио краљ Милан дало је сјајне резултате током ратова 1912-18 (по мишљењу Слободана Јовановића). Неуспешно је ратовао против Бугарске 1885. пошто је Бугарска припајањем Источне Румелије нарушила Берлински уговор. Године 1889. абдицирао је у корист малолетног сина Александра, због неслагања са уставом из 1888. Током његове владавине утемељене су бројне важне институције српске науке и културе, попут Српске краљевске академије. Умро је у Бечу 1901. и сахрањен је у манастиру Крушедол.

Данас је понедељак, 10. фебруар 2025.

1258 - Тамерлан је заузео Багдад. Монголи су тада разорили древни град и убијено је око 10.000 житеља.

1755 - Умро је француски политички мислилац Шарл Монтескје, с Волтером, Русоом и Денијем Дидроом весник Француске револуције. У алегорији "Персијска писма" насликао је француско друштво 18. века као источњачку деспотију, а у најзначајнијем делу "Дух закона" развио је теорију о подели власти на законодавну, извршну и судску - која је постала темељ модерних политичких концепата.

1763 - Завршен је Седмогодишњи рат, потписивањем мира у Паризу, према чијим се одредбама Француска готово сасвим повукла из Индије, а Великој Британији је препустила и Канаду и територије источно од Мисисипија и Флориде. Шпанија је добила Луизијану и Кубу, а Пруска је задржала Шлезију, коју је отела од Аустрије.

1837 - Преминуо је руски писац Александар Сергејевич Пушкин, зачетник руског реализма и један од највећих лиричара светске књижевности. Умро је од последица рањавања два дана раније у двобоју с једним француским авантуристом. Био је пореклом из старе, али осиромашене племићке породице, бунтовног духа, често на удару цензора, због чега је био послат у прогонство. Дела: романи у стиховима "Евгеније Оњегин", "Гроф Нулин", "Кућица у Коломни", драме "Борис Годунов", "Русалка", прозна дела "Пикова дама", "Капетанова кћи", "Египатске ноћи", "Приповетке покојног Ивана Петровича Белкина", мале трагедије у стиховима "Гозба за време куге", "Витез-тврдица", "Камени гост", "Моцарт и Салијери", поеме "Цигани", "Полтава", "Бронзани коњаник", "Гаврилијада", "Руслан и Људмила", "Кавкаски заробљеник", бајке у стиховима "Бајка о цару Салтану", "Бајка о рибару и рибици", "Бајка о попу и слузи његовом Балди".

1844 - Рођен је Аврам Ђукић, српски историограф. Био је школовани официр и у интендантској служби доспео је до чина генерала аустријске војске (Аустроугарске). Служио је у Бечу, Задру, Прагу. Историографијом се бавио као љубитељ, али веома савесно. Проучавао је прошлост Срба у тадашњој Угарској, односно данашњој српској Војводини, и то највише велику сеобу, историју шајкаша и српске хусарске регименте, буну 1848. затим устанак Пере Сегединца као и сеобе Срба у Русију, а са много пожртвовања испитивао је животе Срба аустријских официра. Оставио је Матици Српској у рукопису велики рад: "Генерали и пуковници Срби у Аустро-Угарској од год. 1704 до данас". Из тог обимног дела публиковао је једино - "Живот Арона Станисављевића, барона von Wellenstreit". Остали радови: "Кад су се Срби са патријархом Арсенијем III доселили у земље маџарске круне?", "Три писма патријарха Арсенија III Чарнојевића", "Установа и споменици Угарских краљевских шајкаша", "Нешто за историју Царске и краљевске српске хусарске регименте".

1878 - Потписивањем конвенције у Ел Зањону окончан је устанак против шпанских колонијалних власти на Куби. Устанак је трајао чак 10 година.

1878 - Рођен је српски писац Васа Стајић, филозоф, историчар, истакнути српски културни и национални радник. Био је председник Матице српске и издавач више часописа. Студирао је права, а потом филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је 1902. у Будимпешти. Предводио је Реформистички српски национални покрет младе војвођанске интелигенције. Издавао је часописе "Нови Србин" и "Просвета". Извесно време био је секретар Матице српске и уредник "Летописа" (1921 и 1936). Написао је преко 20 књига од којих су најпознатије "Новосадске биографије" и "Великокикиндски диштрикт". Аутор је и преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске. Објавио је више књига архивске грађе из историје Новог Сада као и монографије о Светозару Милетићу и Јовану Јовановићу Змају. Један је од оснивача, 1923. Новосадске подружнице Српског планинарског друшта, која 1924. постаје Планинарско друштво Фрушка гора. Доследно се, читавог живота, залагао за сваковрсну сарадњу Срба и Мађара.

1879 - Отворено је заседање прве бугарске скупштине (собрања) након ослобођења те земље, у Великом Трнову, старој средњовековној престоници Бугарске.

1890 - Рођен је руски писац Борис Леонидович Пастернак, добитник Нобелове награде за књижевност 1958. оштар критичар бољшевизма. Одрастао је у интелектуалној средини. Упркос блискости са футуристима није прихватио њихову револуционарну ангажованост. Био је опчињен Христовим путем страдања и жртве, али и темама прве и друге руске револуције. Збирке песама "Изнад баријера" и "Брат мој - живот" донеле су му сврставање међу класике европске поезије 20. века. Највећи успех код публике и књижевне критике донео му је роман "Доктор Живаго", објављен у иностранству, после чега су га избацили из руског Савеза писаца. У Совјетском Савезу је "Доктор Живаго" штампан тек 1988. Исказао се и као теоретичар књижевности и сјајан преводилац Шекспира, Гетеа, Петефија и грузијских песника. Његова филозофска лирика снажно је утицала на многе руске, европске и америчке песнике. Остала дела: роман у стиховима "Спекторски", збирке песама и поеме "Близанац у облацима", "Теме и варијације", "Поручник Шмит", "Деветстотина пета година", "Узвишена болест", "Друго рођење", "Кад се разведри", "Уметник", приповетке "Детињство Ливерсове", "Повест", аутобиографије "Заштитна повеља", "Људи и ситуације", драма "Слепа лепотица".

1891 - У Капетан Мишином здању у ком је била смештена Велика школа (данас ректорат Универзитета) у Београду, одржана је прва, оснивачка седница Српског геолошког друштва. Духовни творац Друштва је Јован Жујовић, оснивач српске геологије. Српско геолошко друштво једно је од најстаријих научних друштава у Србији.

1894 - Рођен је енглески државник и публициста Морис Харолд Макмилан, премијер Велике Британије од 1957. до 1963. Претходно је у кабинетима конзервативаца био државни подсекретар, министар авијације, стамбених питања, одбране, финансија и иностраних послова. Дела: политички списи "Средњи пут", "Економски аспекти одбране", мемоари о Другом светском рату "Ветрови промене", "Избијање рата", "Плима среће", "Јахање олује".

1898 - Рођен је немачки писац Бертолд Фридрих Брехт, један од највећих драмских аутора и теоретичара позоришта 20. века. Светску славу стекао је "Просјачком опером", за коју је музику написао немачки композитор Курт Вајл који је, као и Брехт, 1933. напустио Немачку по доласку нациста на власт. Вратио се 1948. и настанио у Источном Берлину, где је 1949. основао "Берлински ансамбл", једно од најчувенијих позоришта у свету. Дела: драме "Успон и пад града Махагонија", "Изузетак и правило", "Света Јованка из кланица", "Пушке Терезе Карар", "Мајка Храброст и њена деца", "Живот Галилејев", "Добра душа из Сечуана", "Газда Пунтила и његов слуга Мати", "Кавкаски круг кредом", "Опера за три гроша", "Добоши у ноћи", "Баал", "Рањени Сократ", "У џунгли градова", "Човек је човек", роман "Просјачки роман", збирке песама "Домаћа постила", "Свендборшке песме", "Буковске елегије".

1912 - Умро је енглески хирург Џозеф Листер, оснивач антисептичке медицине, који је 1867. први увео антисепсу у хирургију.

1918 - Умро је италијански новинар и пацифиста Ернесто Теодоро Монета, добитник Нобелове награде за мир 1907. Био је директор миланског листа "Ил Сецоло" и председник Међународног конгреса за мир у Милану 1906. а у младости генералштабни официр италијанског револуционара и борца за уједињење Италије Ђузепеа Гарибалдија.

1920 - Рођен је српски глумац Миливоје Мића Томић. У Београду где је рођен, студирао је право а затим на Музичкој академији - Драмски одсек. У првим годинама Београдског драмског позоришта, Атељеа 212 и прве самосталне позоришне групе - Драмска дружина А, остварио је низ запажених улога. У легендарној, првој поставци Бекетовог "Чекајући Годоа", Томић је остварио прву велику улогу. Током више од 50 година Томић је остварио мноштво значајних и упечатљивих улога у позоришту, на филму и телевизији и један је од великана српског театра и филма. Лик чика Јове Змаја у незаборавној серији "Невен" Тимотија Бајфорда запамтиле су генерације. Улоге: "Три", "Непријатељ", "Буђење пацова", "Национална класа", "Мајстори, Мајстори", "Маратонци трче почасни круг", "Салаш у Малом риту". Добитник је многобројних признања, међу којима и награде "Павле Вуисић" за животно дело 1997.

1923 - Умро је немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген, који је 1895. открио "икс-зраке", добитник Нобелове награде за физику 1901. "Икс-зраци", електромагнетски таласи дужине од милионитог до милијардитог дела сантиметра њему у част названи су "рендгенски зраци". Примењују се у медицини за дубинско снимање органа и за зрачења, али пошто изазивају штетне промене у структури ткива кроз која продиру, потискују их друге методе лечења и успостављања дијагнозе. Користе се и за идентификовање хемијских елемената и за структурну анализу разних супстанци.

1927 - Рођен је Константин Бабић српски композитор и професор на Факултету музичке уметности у Београду, шеф Катедре за музичку теорију. Његов обиман и признат композиторски опус већ деценијама је незаобилазни део српске музичке историје. Дела: "Концертна интрада", "Прелудијум за симфонијски оркестар", "Гудачки квартет", "Бурлеска за виолину и клавир", "Ловачка свита за мешовити хор", "Балада за женски хор", "Дечја симфонија за дечји гудачки оркестар и удараљке".

1942 - Глен Милер, чувени амерички џез музичар постао је први власник "златне плоче" - пошто је продао милион примерака песме "Ћаттаноога".

1943 - Рођен је Миливоје Глишић, дипломирани театролог, новинар, писац и дипломата, у месту Добри До, 10. фебруара 1943. године. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву на групи за театрологију, општу књижевност и историју уметности. Радио је као уредник у листу Студент, као новинар и уредник културне рубрике у Вечерњим новостима и као уредник у листу Осмица. У НИН је радио као новинар, коментатор, уредник културне рубрике и фељтона, а потом и као главни и одговорни уредник и директор издавачке делатности. Добитник је неколико награда за новинарство и публицистику. Од 2002. до 2009. био је амбасадор Југославије/Србије у Аустралији и Новом Зеланду. По позиву је 2008. предавао у Центру за европске студије Кентербери универзитета у Крајстчерчу (Нови Зеланд). Био је аутор је познате колумне у НИН „Јунаци нашег доба“, коју је од 2009. редовно писао за недељник Сведок.

1947 - У Паризу је потписан мировни уговор земаља победница у Другом светском рату и Италије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Финске. Југославији је додељен град Задар, полуострво Истра и острва Црес, Лошињ и Ластово, Италији је дат мањи уступак у зони Горице, а Трст и територија око њега добили су специјални статус. Министри спољних послова великих сила утврдили су 1946. у Њујорку статус Слободне територије Трста, која је требало да настане спајањем зоне "А" под окупацијом англоамеричких снага и зоне "Б" под југословенском војном управом. Договорено је да пре тога Савет безбедности УН постави гувернера у договору са италијанском и југословенском владом, што никад није учињено. Криза је завршена 1954. припајањем зоне "А" (град Трст) Италији а зоне "Б" Југославији.

1962 - Амерички пилот Френсис Пауерс, оборен 1960. док је прелетао Совјетски Савез шпијунским авионом типа У-2, у Берлину је замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.

1964 - У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач "Војаџер" и погинуло је више од 80 морнара.

1979 - Умро је Едвард Кардељ, дугогодишњи функционер СФРЈ и један од најближих сарадника Јосипа Броза Тита, теоретичар самоуправљања. Важио је за интелектуалног арбитра унутар КПЈ/СКЈ.

1996 - Компјутер назван "Дубоко плаво" ушао је у шаховску историју победом над светским прваком Гаријем Каспаровом.

1997 - У Мостару је дошло до оружаног сукоба пошто су локални Хрвати отворили ватру на групу Бошњака (муслимана) из источног дела града који су се запутили у посету гробљу у западном, већински хрватском делу подељеног града. Погинуло је најмање једно лице а 39 је рањено.

1998 - Умро је Морис Шуман, творац пројекта уније европских држава, познате као "Шуманов план", својевремно шеф француске дипломатије.

2004 - САД су поново отвориле дипломатско представништво у Триполију у Либији, након вишегодишње паузе.

2004 - Од експлозије аутомобила-бомбе у Искандарији јужно од Багдада погинуло је најмање 55 особа.

2004 - Француска скупштина забранила је у државним школама истицање верске припадности, укључујући ношење одеће која означава религијско уверење.

2005 - Северна Кореја је званично признала да је произвела нуклеарно оружје за самоодбрану и да се на неодређено време повлачи из Уговора о нуклеарном неширењу.

2005 - Умро је амерички писац Артур Милер, један од најзначајнијих драмских писаца 20. века. Најпознатији је по драми "Смрт трговачког путника", коју је написао у 33. години и за коју је 1949. добио Пулицерову награду. Дела: драме "Сви моји синови", "Смрт трговачког путника", "Вештице из Салема", "Поглед са моста", "После пада", "Догађај у Вишију", "Цена", "Слава, и разлог зашто", "Стварање света и друга посла", "Равно из раја", "Надбискупова таваница", "Амерички сат", збирка прича "Више ми нисте потребни", роман "Фокус", есеј "Драмски писац и атомски свет".

2005 - У Саудијској Арабији одржани су локални избори, први у историји те исламске апсолутне монархије, а право гласа су имали мушкарци старији од 20 година.

2006 - Умро је француски фармацеут и хемичар Пјер Потије, руководилац истраживања која су резултирала производњом једног од најкоришћенијих антиканцерогених лекова на свету "таксотера". Суштина његовог истраживања састојала се у имитирању природног процеса синтезе у биљкама, уз помоћ којег оне производе лековите супстанце.

2007 - Умро је српски романиста Слободан Витановић. Као професор Универзитета у Београду, предавао је у својству гостујућег професора француске књижевности и на универзитетима у Бордоу, Марсељу и Паризу. Био је члан Крунског савета принца Александра Карађорђевића и члан Извршног савета и потпредседник Београдског центра Европског друштва културе и потпредседник Алијансе друштва Југославија - Француска.

2009 - Догодио се судар америчког сателита Иридијум 33 и угашеног руског сателита Космос 2251. Био је то први познати инцидент те врсте. Приликом судара, Иридијум 33 иначе лансиран 1997. је још увек био активан сателит.

2014 - Умрла је Ширли Темпл, холивудска звезда. Прославила се 1934. улогом у филму "Бригхт Еyес". Године 1935. добила је специјалног Оскара када је имала само шест година. Глумила је у 43 филма. Пошто се из света глуме повукла 1950. била је амбасадор САД у Гани и Чехословачкој.

(РТВ)