Kako oboriti referentnu kamatnu stopu?

U tekstu Odgovor na kritike novog ekonomskog koncepta izneo sam tvrdnju da poslovne banke (mislio sam na one sa većinskim udelom stranog kapitala) nemaju onoliko snažnu pregovaračku poziciju koliko se to obično misli u našoj javnosti. I obrazložio zbog čega. Ukratko, poenta je u tome da su poslovne banke uložile ogroman kapital širom centralne i istočne Evrope. Ekonomska aktivnost svake pojedinačne zemlje, kao i regionalno posmatran efekat (ne)poverenja stanovništa u poslovne banke, na svojevrstan način okovale su ruke menadžmenta u centralama tih poslovnih banaka u inostranstvu. Kada bi se u nekoj zemlji u regionu pojavio problem sa funkcionisanjem poslovnih banaka, kao posledica drastičnog pada ekonomske aktivnosti, usledio bi brz porast nepoverenja stanovništva u poslovne banke ne samo u toj zemlji već i u susednim zemljama u kojima je ekonomska situacija relativno povoljna. Ovaj scenario ne bi bio problematičan samo za zemlje centralne i istočne Evrope, već bi se kao povratni, treći talas „cunamija“, sa svim negativnim posledicama po finansijski sistem, vratio zemljama EU. Upravo zato će poslovne banke u zemljama regiona demonstrirati svoju čuvenu poslovnu racionalnost i kooperativnost, uverićete se vrlo brzo. Čak i u Hrvatskoj, gde su trenutno daleko veći problemi nego kod nas, poslovne banke će pristati na sve. Jer, citiraću ponovo profesora Oskara Kovača - živ dužnik uvek je bolja situacija za kreditora od mrtvog dužnika!

Svi mi, analitičari, političari i građani, pratimo šta se dešava u regionu, i eto, svedoci smo pristajanja na ukidanje devizne klauzule od strane poslovnih banaka (i dalje prvenstveno mislim na one sa većinskim udelom stranog kapitala). Dobar početak.

Predlozi mera koji su prezentirani u tekstu Novi koncept za prevazilaženje ekonomske krize u Srbiji i potom objašnjavani u seriji tekstova na sajtu NSPM (i dnevnom ekonomskom listu Pregled) u velikoj meri se podudaraju sa predlozima mera Vlade, doduše sa kašnjenjem ovih drugih od nekoliko sedmica (ukidanje devizne klauzule, potraga za „živim“ kapitalom u Rusiji i Kini, pomoć privrednim subjektima uslovljena učešćem u kapitalu, najava o direktnoj finansijskoj pomoći preduzećima koja nisu u mogućnosti da obezbede sredstva na finansijskom tržištu, preusmeravanje skromne domaće tražnje na domaće proizvode itd). Ali to još uvek nije dovoljno i još uvek ne postoji sinergijski efekat koji će zaustaviti dalji pad ekonomske aktivnosti. Šta je potrebno još učiniti?

Jedan od ključnih poteza, kojem bi Vlada trebala da se posveti u sledećih nekoliko dana (a ne da opet čeka da protekne mesec dana), jeste pomoć guverneru Narodne banke u obaranju referentne kamatne stope.

Zašto pomoć guverneru i zašto od Vlade?

U tekstu Predlog novog ekonomskog koncepta za prevazilaženje ekonomske krize napomenuo sam da obaranje referentne kamatne stope nije samo odluka na papiru. U pozadini smanjenja ili povećanja referentne kamatne stope odvijaju se određeni ekonomski mehanizmi koji imaju uzročno-posledičnu vezu sa promenom referentne kamatne stope, i upravo usled tih uzročno-posledičnih veza, njena promena – u ovom slučaju smanjenje - ne zavisi samo, niti isključivo od guvernera NBS. Upravo u ovom trenutku, Vlada - konkretno premijer Cvetković (koga sam upoznao i stekao sam utisak da je otvoren za nove ideje), ministarka finansija Diana Dragutinović (uvažena koleginica), ministar ekonomije Dinkić (bez koga nije moguće sprovesti ideju koju ću predstaviti) i ministar trgovine Milosavljević - morali bi da povuku potez koji bi pomogao guverneru da relativno brzo obori referentnu kamatnu stopu. Koji je to potez? I tu se ponovo vraćamo na vruću temu:  kontrolisanje cena proizvoda i usluga.  

Da, znam. Pristalicama slobodnog tržišta, koje je „nevidljiva ruka tržišta“ ovih meseci dobro išamarala, ovo podiže pritisak. Brinem se za njih, ali se i dalje čudim što ih nešto ne čujem kako jasno i glasno, imenom i prezimenom, staju u odbranu koncepta slobodnog tržišnog funkcionisanja u trenutku u kojem se nalazi naša zemlja. Kao što je poznato, ne možete da budete „malo trudni“ - ili ste u određenom trenutku „t“ trudni ili niste trudni. Ili ste u trenutku u kojem se nalazi naša ekonomija za slobodno tržište, ili ste za određenu kontrolu i ustupke u cilju ostvarivanja određenih efekata. Navešću nekoliko konkretnih primera da bih ilustrovao o čemu govorim, i da bi se lakše uočilo to koliko su određeni ljudi (ne)dosledni u stavovima koje zastupaju. Pomenimo recimo glasoviti „džentlmenski sporazum“ između guvernera i predstavnika stranih poslovnih banaka u pogledu zadržavanja ulaganja kapitala u privredu Srbije. Šta će vam „sporazum“, to jest usmena obećanja, ako upravljačke strukture stranih poslovnih banaka na osnovu principa slobodnog tržišnog funkcionisanja i procena u pogledu ostvarivanja profita imaju interes da ulažu u privredu Srbije? Zbog čega su poslovne banke (naprasno) spremne na ustupak u pogledu napuštanja devizne klauzule? Ili, zašto uslovljavati subvencionisanje kamatne stope na potrošačke kredite samo za kupovinu domaćih proizvoda (mera koju svesrdno podržavam)? Sve ove ekonomske mere i ustupke podržavam u ovom trenutku, i ponavljam još jednom - nijedan ekonomski koncept, niti ekonomska doktrina, ne važi za svako vreme, niti za sve zemlje u datom vremenskom trenutku. Mudrost preživljavanja je u tome da pronađemo ekonomski koncept i primenimo ekonomske mere koje su odgovarajuće za ovu zemlju u ovom trenutku.

Prelazim na razradu ideje kojom bi Vlada mogla da pomogne guverneru da u kratkom roku obori referentnu kamatnu stopu.

Ideja koju predstavljam ima neposrednu uzročno-posledičnu relaciju između Vlade i guvernera, odnosno Saveta Narodne banke Srbije. Poenta je u obaranju inflacije na godišnjem nivou u naredna tri meseca, kako bi NBS mogla značajno da smanji referentnu kamatnu stopu. U martu se godišnja stopa inflacije kretala oko 9,5% (prema podacima kojima raspolažem), i uz pretpostavku da se u aprilu mesečni rast cena u proseku zadržao na nivou rasta cena u martu, procenjujem da se stopa inflacije kreće oko 8,3% na godišnjem nivou. Još uvek prilično visoka stopa, ali ako bi Vlada brzo odreagovala, i već tokom maja sklopila neformalni dogovor o promeni cena određenih proizvoda i usluga sa proizvođačima iz različitih oblasti, kao i sa predstavnicima trgovinskih lanaca maloprodaje i veleprodaje, onda bi stopa inflacije mogla da beleži postepeni trend pada u maju na oko 6,8%, u junu na 5,8% i julu 5,2%. U tabeli 1. prikazane su neke cene proizvoda i usluga iz indeksa CPI-a (indeks potrošačkih cena, engl. consumer price index, razlikuje se od potrošačke korpe zbog veće obuhvatnosti s obzirom da indeks CPI obuhvata nešto više od petstotina proizvoda).

Tabela 1. Primer mesečnog rasta cena proizvoda i usluga (mesec na mesec) u strukturi CPI-a
(u procentima)

Ova tendencija u kretanju stope inflacije otvara prostor za smanjenje referentne kamatne stope sa sadašnjih 14% na čak 7% na godišnjem nivou već u julu ove godine.

Nameće se logično pitanje je koji su interesi obe strane (Vlade sa jedne, a privrede sa druge strane) za postizanje jednog ovakvog (ne)formalnog dogovora? Osnovni interes privrede ogleda se u mogućnosti pristupa jeftinijim finansijskim sredstvima na tržištu kapitala. Naravno, značajno smanjenje referentne kamatne stope ne znači automatski i značajno smanjenje aktivnih kamatnih stopa poslovnih banaka. Da bi se to desilo potrebno je uraditi sledeće. Poslovne banke koje su još uvek u domaćem većinskom vlasništvu (Komercijalna banka, Poljoprivredna banka Agrobanka, Privredna banka Beograd, Srpska banka, Banka Poštanska štedionica, Credy banka, Čačanska banka, Privredna banka Pančevo itd) moraju trenutno i agresivno da isprate smanjenje referentne kamatne stope NBS smanjenjem svojih aktivnih kamatnih stopa. Konkurencija između poslovnih banaka uticaće zatim, vrlo brzo, i na smanjenje kamatnih stopa poslovnih banaka koje su u stranom vlasništvu. A kao što uočavamo, poslovne banke (u stranom vlasništu) u poslednje vreme ponašaju se veoma kooperativno, zar ne?

Dakle, uslediće smanjenje kamatnih stopa, te se stoga mora objasniti privrednicima, kao i vlasnicima trgovinskih lanaca, da ustupak po pitanju promene cena proizvoda i usluga zapravo ne predstavlja trošak za njih (koristim reč ustupak zato što aludiram na neformalni dogovor). Zašto nije trošak? S jedne strane, smanjuju se troškovi pribavljanja kapitala (što pozitivno utiče na ublažavanje problema likvidnosti), a s druge strane otvara se mogućnost za održavanje postojećeg nivoa proizvodnje uz postojeću, ograničenu domaću tražnju. Naime, mera koja se odnosi na napuštanje devizne klauzule svoj pravi efekat daće upravo sa smanjenjem kamatnih stopa, i to će takođe pozitivno delovati na budžete naših građana (ovo sam detaljnije objašnjavao u tekstu Novi ekonomski koncept...). Ima ovde još par momenata na koje želim da ukažem, ali pre toga osvrnuo bih se na koristi od primene ove mere za našu Vladu.

Preduzimanjem inicijative kojom bi se pomoglo guverneru da značajno smanji referentnu kamatnu stopu NBS, što bi posledično izazvalo smanjenje kamatne stope poslovnih banaka, Vlada bi ostvarila nekoliko pozitivnih efekata. Prvo, ostvario bi se daleko pozitivniji efekat na rešavanje problema nelikvidnosti u privredi. Preduzeća koja su još uvek kreditno sposobna mogla bi da obezbede neophodna finansijska sredstva bez potrebe za subvencionisanjem kamatne stope od strane države, a to znači da bi država, posle primene mere koja se odnosi na multilateralnu kompenzaciju, mogla da preusmeri ograničena finansijska sredstva kojima raspolaže ka preduzećima koja nisu kreditno sposobna. Na taj način ponovo bi se pospešio mehanizam naplate poreskih prihoda (PDV, porez na dohodak, dobit) što je direktan pozitivan efekat na prihodnu stranu budžeta. Drugo, država bi mogla da plasira svoje tromesečne hartije od vrednosti po kamatnoj stopi od 9-10% na godišnjem nivou, što je ušteda od oko 6-7 procentnih poena u odnosu na kamatnu stopu po kojoj danas plasira svoje hartije od vrednosti na finansijskom tržištu. Direktan pozitivan efekat na budžet reflektovao bi se na smanjenje rashoda u stavci otplata kamata domaćim kreditorima. Kao treći pozitivan efekat naveo bih činjenicu da se na ovaj način država ponaša socijalno odgovorno prema većini svojih građana. I to ne samo deklarativno, jer obaranjem stope inflacije, direktno se utiče na životni standard građana Srbije. Time bi država poslala jasnu poruku sindikatima (u kojima vri ovih dana) da ozbiljno vodi računa i o socijalnom aspektu ekonomske krize. Dakle primena ove mere proizvela bi u kratkom roku vrlo pozitivne efekte i za državu.

Napomenuo sam da želim da ukažem na još par stvari, i u suštini radi se o jednoj ideji koju bih rado predočio čitaocima NSPM-a, među kojima su i odgovorni ljudi u Vladi. Naime, analizirajući pojedinačno cene proizvoda i usluga, zapale su mi za oko cene proizvoda i usluga namenjene podizanju dece. Smatram da bi Vlada trebalo da odvoji jedan deo finansijskih sredstava za subvencionisanje kamatne stope (bez obzira na to što bi se primenom predložene mere smanjile kamatne stope poslovnih banaka) na kredite specijalno namenjene za odgoj i čuvanje dece predškolskog uzrasta, kao i odgoj i obrazovanje dece školskog uzrasta. Ideja je obezbediti roditeljima sa primanjima ispod proseka primanja u državi, mogućnost uzimanje kredita pod povoljnim uslovima za odgoj dece. Ovo bi bilo posebno značajno za veliki broj roditelja koji žive u opštinama sa izuzetno malim prosečnim neto primanjima. Naime, ako možemo da subvencionišemo zamenu automobila (staro za novo) i kupovinu domaćih traktora, verujem da možemo da subvencionišemo i „budućnost“ Srbije – našu decu.

Opet sam se raspisao... Ali moram na kraju još da pomenem „otpor materijala“, odnosno da ukažem na par potencijalnih problema o kojima bi trebalo voditi računa pri implementaciji predstavljene ideje obaranja referentne kamatne stope. Kamen temeljac ideje jeste neformalni dogovor Vlade sa privredom i trgovinom oko cena, međutim veliki problem može da se pojavi kod državnih institucija, to jest kod institucija lokalne samouprave. Smanjenje transfera u budžetu za lokalne samouprave od 15 milijardi dinara može da inicira donošenje odluke od strane organa vlasti u lokalnim samoupravama da podignu različita poreska opterećenja kako bi nadomestili smanjenje transfera iz budžeta. Zakon o lokalnoj samoupravi im to dozvoljava, a to bi direktno uticalo na rast inflacije i umnogome derogiralo napore Vlade u pravcu ostvarivanja svih napred pobrojanih pozitivnih efekata. Stoga bi Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i u ovom slučaju moralo da pribegne lex specialisu kako bi se prethodno opisana situacija predupredila u određenom vremenskom periodu.

Takođe konstatujem da pretpostavke u pogledu cena sezonskih poljoprivrednih proizvoda nisu značajno menjane u projekciji u odnosu na njihovu tendenciju iz 2008. godine. U narednih par meseci za očekivati je nagli rast cena određenih proizvoda ali zatim, nakon primene predložene mere, sledi i strahoviti pad istih. Shodno manjem obimu domaće tražnje siguran sam da u ovoj godini neće uslediti eksplozivan rast cena. I na kraju, po pitanju promene cena posebnu pažnju bi trebalo obratiti na promenu cena naftnih derivata. Kao što se vidi u tabeli 1, projektovao sam samo u maju rast cena od 2% za pojedine naftne derivate, jer sam uključio efekat predloženog rasta akciza, koji nisam uključio u efekat rasta cena ovih proizvoda u aprilu mesecu. Za ostala dva meseca projektovao sam nepromenjenu cenu naftnih derivata. Naime, trenutno se cena naftnih derivata na svetskom tržištu kreće oko 50 dolara za barel i procene stručnjaka iz ove oblasti govore da će u narednim mesecima postojati blaga tendencija rasta. Na osnovu toga mogli bismo da procenimo da će se cena naftnih derivata na svetskom tržištu u sledećim mesecima neznatno promeniti, i verovatno kretati oko 55 dolara za barel. To svakako utiče na rast cena naftnih derivata u Srbiji, ali moj predlog Vladi, s obzirom na ponder koji ovi proizvodi imaju u strukturi CPI-a, je da cenu ne menjaju već da potrebnu korekciju rasta „peglaju“ smanjenjem akciza. Siguran sam da to neće ugroziti prihode po osnovu akciza, a pozitivno će uticati na sve prethodno pomenute očekivane efekte.

Na kraju, iako je projekcija kretanja inflacije izneta u grubim obrisima, siguran sam da sa prihvatanjem ove ideje možemo očekivati sinergijski efekat svih mera na održanje i povećanje ekonomske aktivnosti u Srbiji. Takođe sam spreman da iznesem stav da sa implementacijom ove ideje Vlada može da računa na rebalans budžeta u septembru, ali sada sa pozicije značajnog poboljšanja priliva finansijskih sredstava na prihodnoj strani budžeta. Tada bi Vlada mogla da u izvesnoj meri ispuni svoje obećanje po osnovu povećanja plata zaposlenima u prosveti, zdravstvu, pravosuđu, policiji, vojsci, a možda čak i da usvoji ideju koju sam izneo o povećanja penzija za prvih 7 grupa, odnosno penzija čiji je iznos manji od 25.000 dinara.  

U nadi da će predlog o obaranju referentne kamatne stope biti razmotren i prihvaćen, želim da ukažem na sledeće: ako bi ovaj predlog bio sinhronizovano i promišljeno realizovan u najvećoj meri, uz disciplinovan i istrajan rad na primeni već usvojenih mera, moglo bi se desiti da budemo svedoci sinergijskog efekta u ekonomskoj sferi i oporavka srpske privrede. Sa održanjem i čak porastom proizvodnje (usled preusmeravanja tražnje sa uvoznih na domaće proizvode) i oporavkom privrede budžet će biti puniji, država snažnija i kadra da ispuni svoje obaveze prema građanima, a građani Srbije sigurniji i motivisaniji da se aktivno uključe u traganje za sopstvenim mestom pod suncem. Umesto srljanja ka sigurnom privrednom krahu, opštoj bedi i socijalnim sukobima sa nesagledivim posledicama – okretanje zdravom (ekonomskom) rezonu i relativnoj ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti u društvu. Umesto situacije u kojoj bismo svi skupa postali gubitnici (čast izuzecima) –  situacija u kojoj nema gubitnika (čast onim istim izuzecima), već samo manjih i većih dobitnika. „Zamisli Srbiju“ koja se digla s kolena, uspravila i korača lagano ka „zelenoj grani“....

„To u Srbiji nije moguće“, ponavljaju mi kolege, pa i neki prijatelji. I zaista, toliko je argumenata koji im idu u prilog. Ali, što reče Plinije: „Za koliko stvari se misli da su nemoguće, sve dok se ne dese“.

(Napomena: Stavovi izneti u tekstovima na sajtu NSPM nikako se ne mogu dovesti u vezu sa bilo kojom političkom partijom, vladinom ili nevladinom organizacijom. Odgovornost za iznete stavove snosi jedino i isključivo autor.)