Dve milijarde evra za sanacije i razvoj

(Politika, 24.12.2008) 

Današnja kriza, najveća posle one iz tridesetih godina prošlog veka, imala je dve faze: počela je kao finansijska da bi se kasnije pretvorila u duboku ekonomsku. Ona više ne predstavlja opasnost samo za banke i osiguravajuća društva već je na njenom udaru celokupna svetska ekonomija. Više od milion ljudi izgubilo je posao, a svedoci smo bankrota ne samo velikih kompanija i strateški važnih industrija već i čitavih država. Kao što je rekao DŽozef Stiglic: „Igra je gotova”. Izgleda da jedino Vlada Srbije to nije shvatila.

Ne brinem se, međutim, za vladu i njene članove, za njih voda nije doprla ni do nogavica. Brinem se za one kojima je već stigla do ramena, za obične građane, seljake, penzionere. Svaka ozbiljna vlada do sada bi izašla sa državnom strategijom za očuvanje radnih mesta i zaštitu svojih građana od siromaštva, ali ne i Vlada Srbije, koja je odlučila da izradu takve strategije prepusti opozicionim partijama.

Demokratska stranka Srbije smatra da je ulaganje države u privredu od ključnog značaja u novonastalim okolnostima i da je to najbolji način da se svi građani Srbije zaštite od krize.

1. Formiranje interventnog fonda za preduzeća direktno pogođena ekonomskom krizom: Neophodno je povećati budžet Fonda za razvoj sredstvima u visini od dve milijarde evra, koji će biti namenjeni za sanacione i razvojne programe privrede, kao i za kreditiranje domaće proizvodnje. Korisnici kredita bili bi u obavezi da ne otpuštaju radnike do kraja isteka roka za otplatu kredita.

2. Povećanje subvencija poljoprivredi za 100 odsto: Poljoprivreda je najkonkurentnija grana srpske privrede i najveća izvozna šansa Srbije. Država mora da nastavi da razvija taj potencijal, a ne da ga ograničava, pa čak i smanjuje, kao što je slučaj sa budžetom za 2009. Pomažući poljoprivredi pomažemo i napore za očuvanje radnih mesta, jer ona obezbeđuje posao i ekonomsku stabilnost za više od 500.000 građana Srbije.

3. Subvencionisanje 50 odsto kamata za razvojne i izvozne projekte preduzeća: Država bi trebalo da preuzme obavezu otplate polovine godišnje kamate kredita koje su domaće kompanije uzele od banaka da bi realizovale razvojne i izvozne projekte. Na primer, ako neko preduzeće ima godišnju kamatu kod banke 12 odsto, država preuzima obavezu otplate šest odsto.

4. Implementacija naftno-gasnog aranžmana sa Rusijom: Privatizacija NIS-a Srbiji donosi 400 miliona evra od prihoda za prodaju 51 odsto akcija, 500 miliona evra u prvoj i 700 miliona evra u drugoj fazi investiranja. Posle investicija u modernizaciju, NIS će umesto dosadašnjih 3,5 proizvoditi sedam miliona tona nafte godišnje, što znači da će vrednost dela akcija u vlasništvu države porasti za 100 odsto.

5. Održati realan i stabilan kurs dinara u funkciji razvoja privrede: Stabilnost dinara zasnivaće se na poboljšanom spoljnotrgovinskom bilansu koji je u vezi s razvojem domaće privrede i rastom proizvodnje. Pored toga, potrebno je podsticati štednju u dinarima kroz smanjenje referentne kamatne stope Narodne banke.

6. Koncesije i javno-privatno partnerstvo umesto zaduživanja: Modeli koncesija i javno-privatnog partnerstva obezbeđuju realizaciju razvojnih infrastrukturnih projekata bez opterećenja budžeta, što je od ključnog značaja u uslovima krize, kao i dodatno zapošljavanje srpskih preduzeća. Prioriteti: Koridor 10, autoput Horgoš–Požega, izgradnja beogradskog metroa u saradnji sa Rusijom ili Kinom, razvoj pristaništa i saobraćaja na Dunavu, izgradnja termoelektrana „Kolubara B“ i „Nikola Tesla”.

7. Smanjenje raspona penzija sa 10:1 na 7:1: Raspon od 10:1 između najviše i najniže penzije treba smanjiti na najviše 7:1. Koeficijent rasta nižih penzija trebalo bi da bude veći od koeficijenta rasta viših.

8. Socijalna zaštita građana: Država u uslovima krize mora da kontroliše cene osnovnih životnih namirnica i da utiče na smanjenje PDV-a na hranu i proizvode za decu, kao i na smanjenje cene lekova. Trajanje isplate naknade u slučaju nezaposlenosti trebalo bi produžiti na 12 meseci.

9. Kredit Ruske Federacije: Pokrenuti pregovore o kreditu u vrednosti od četiri milijarde evra za investicije u privredi, i to 50 odsto iznosa u opremi (primer Indije) i 50 odsto u novcu (primer Islanda i Belorusije). Usmeravanje izvoznih potencijala na veći broj tržišta trebalo bi da bude strateško opredeljenje Srbije u narednom periodu, a povećanje industrijske proizvodnje proisteklo iz ovog kredita treba iskoristiti za širenje na tržišta Rusije, Azije i Bliskog istoka.

10. Moratorijum na odluku o jednostranoj primeni SSP-a i redefinisanje ugovora sa „Fijatom”: Trista miliona evra koliko bismo izgubili jednostranom primenom SSP-a treba uložiti u domaću privredu i proizvodnju, jer je to najbolji način da građani sačuvaju svoja radna mesta. „Fijat” je dobrodošao u Srbiju, ali da realizuje grinfild investiciju ili privatizuje „Zastavu”, a ne da ulazi u partnerstvo sa vladom koje će građane Srbije koštati 300 miliona evra. Vlada Srbije je jedno radno mesto u „Zastavi” platila 105.000 evra, što je presedan u davanju državnih podsticaja na teritoriji Evrope.