Светска економска криза је још у раној фази. Она се са финансијског сектора преноси на реалну економију и најтежи период тек предстоји. Тренутак је да фарсично самохвалисање престане, и да се Србија суочи са новом економском стварношћу.

Наше комшије тврде да су им тржишта слободна и да за све важе исти услови. Очигледно је пак да су нам економски односи обојени парадоксима и неразумевањем.

Фијат је, као и сви инвеститори, добродошао. Међутим, Фијат није дошао да приватизује Заставу, да постане стратешки партнер или реализује greenfield инвестицију. Фијат је дошао јер су грађани Србије платили цену тог доласка.

До данас су америчке банке признале 334 милијарде долара губитака и отписа, а сигурно је да ће коначна вредност, кад се све сабере и одузме, бити знатно виша.

Готово је извесно, бар у теорији, да ће ЕУ прихватити Србију у наредном периоду. Али, шта ако нас ЕУ не прихвати или се распадне пре приступања Србије што је исто тако могуће? Ако имамо могућност распада држава, увек постоји и могућност савеза држава.

Данашња криза је у огромној мери прожета државним мешањем у слободно тржиште, почев од ФЕД, ЦРА, преко ограничења градње до улоге Фани и Фреди у креирању вештачке потражње за ризичним кредитима.

Ако вам је јефтино, а ви немојте продати. Тако се руски министар за ванредне ситуације и копредседник међувладине комисије за српско-руску сарадњу Сергеј Шојгу пред новинарима ругао наговештајима српске стране да ревидира цену за НИС.