.jpg)
| Економска политика | |||
Тихи бојкот српског капитала у окружењу |
 |
 |
 |
| недеља, 19. октобар 2008. | |
Политика, 19.10.2008. Србија је раширених руку прихватила капитал и робу бивших југословенских република не зато што живи на крилима југоносталгије, већ зато што је у отварању тржишта препознала свој интерес. Међутим, њене инвестиције у суседству, са ретким изузецима, своде се на ниво статистичке грешке. Да ли Словенија, Хрватска и Македонија негују економски патриотизам или наши привредници нису довољно агресивни, на снази је тек тихи бојкот новцаиз Србије. Са друге стране, парола „купујмо домаће”, није могла да се прими на тлу Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније, јер ове земље увозе највише производа из Србије и трајно су везане за наше тржиште.
 Домаћи инвеститори, такође, глатко освајају црногорско тржиште.У Подгорици однедавно послује трговински центар „Делта сити”, у који је уложено 60 милиона евра. Компанија „Делта”, како је на отварању шопинг-мола, рекао њен власник Мирослав Мишковић, укупно је инвестирала 172 милиона евра у Црну Гору и запослила близу 2.000 радника. На суседном тржишту је присутна кроз ланац супермаркета, осигуравајућу кућу „Делта ђенерали” и телекомуникациону компанију „Мтел”, у којој власнички удео дели са српским „Телекомом”. Мишковић се ту, међутим, не зауставља. Осим пољопривреде, интересантно му је и улагањеу туризам. Баш као и Филипу Цептеру, који намерава да се упусти у трку за куповину Института „Др Симо Милошевић” у Игалу, од кога би да направи савремено лечилиште и туристички центар. Када се подвуче црта, досадашње српске инвестиције износе 280 милиона евра, док црногорских улагања код нас нема у евиденцији Привредне коморе Србије. Судити по укупном износу инвестиција, Босна и Херцеговина, или бар њен део, такође је српски капитал прихватила обручке.
 Ни Македонци не могу без српског „смедеревца”, јунеће шницле и још много тога, па нас издашно и плаћају, али зато не воле да им се српски капиталисти шире унаоколо. Сарадња јесте прилично скромна, признаје Дејан Јововић, саветник за регионалну сарадњу у Привредној комори Србије. Ту констатацију потврђује чињеницом да су наше фирме у Македонији инвестирале тек око 28 милиона евра и то махом у куповину бивших представништва. Ни Македонци се не могу похвалити завидним резултатима у Србији. Они су код нас уложили тек 600.000 евра. У целој причи око натегнутих српско-македонских инвестиција, својеврстан парадокс изазива управо податак да Србија са Македонијом има суфицит у робној размени од око 84 милиона долара, која на тај начин представља битног економског партнера за Србију. У ову државу смо извезли 345 милиона долара, што је за 28 процената више у односу на исти период минуле године. Нажалост, нису само односи са Македонијом обојени парадоксима и тихим бојкотом. Без обзира на то што Словенци упорно тврде да је њихово тржиште слободно и да за све важе исти условитек ове године две српске компаније су успеле да одшкрину врата те земље, захваљујући којима Србија књижи 280 милиона евра инвестиција. Српске легуре алуминијума, производи црне металургије и уље соје, ако је за утеху, далеко лакше се пробијају до словеначких потрошача него наши бизнисмени. Наш извоз се мери сумом од 368 милиона долара. И на овом пољу словеначка роба ипак има бољу прођу код нас, да ли због агресивнијег наступа или зато што не можемо да живимо без „Кркиних” лекова, „Горењевих” машина за веш, аутомобилских гума и новинске хартије, тек статистика говори да увозимо робу у вредности од 432 милиона долара. Чак и у робној размени Србија је на губитку – 64 милиона долара. Према мишљењу Дејана Јововића, непостојање споразума о слободној трговини кључни је разлог што промет робе и ниво инвестиција нису онакви какви бисмо желели да буду. Он подсећа да је тај документ својевремено био парафиран, али га је наша држава повукла због лошег односа словеначке државе према нашим инвеститорима. Тиме нам је, каже, прилично ограничен продор на то тржиште. Ако је тако, онда би требало са Хрватском, чланицом Цефте, да тргујемо на велико. То ипак не чинимо. Управо у робној размени са овом земљом бележимо највеће губитке, међу потписницама споразума о слободном промету робе, услуга. Негативни салдо достиже 75 милиона долара. На тамошње тржиште пласирамо шећерну репу, етилен, производе црне металургије у вредности од 303 милиона долара, а од њих увозимо уље лана, ђубриво, цемент, што укупно износи 378 милиона долара. Затвореност овог тржишта видљива је на сваком кораку. Иако тамошњи званичници уверавају да на њиховом тржишту нема правних препрека за иностране компаније, па тиме ни за фирме из Србије, у тој комуникацији нешто не штима. Жељко Митровић, власник „Пинк медија групе” недавно је узбуркао јавност када је најавио да ће Хрватску обојити у ружичасто. У тамошњим медијима осванула је вест да је српски медијски магнат купио хрватску ТВ станицу „Нет” за 2,5 милиона евра. Убрзо је уследио деманти из Београда, са образложењем да јесамопреговарано о томе. Да „Свислајон”, Родољуба Драшковића није пре три месеца за 20 милиона евра пазарио фабрику за прераду воћа и поврћа и производњу бисквита „Еврофуд” из Сиска, наше инвестиције у Хрватској би биле равне нули. Али, зато су се њихове фирме одавно одомаћиле код нас.Први продор на српско тржиште направио је „Агрокор” куповином фабрика „Фриком” и „Дијамант”, да би касније отворио хипермаркете „Идеа”. „Нексе група” из Нашица пазарила је фирму „Јелен До” и тако редом, хрватске инвестиције су догурале до 380 милиона евра |
Од истог аутора
Остали чланци у рубрици
- Одговор Рио Тинту - Наведите на шта сте потрошили 500 милиона долара за које тврдите да сте до сада већ уложили у пројекат „Јадар“
- Шта добија Србија од пројекта "Јадар"? Ризик велики, а добит мала и неизвесна
- Колико нас стварно коштају Вучићеви пројекти - актуелна власт скоро утростручила дуг са 2150 на 5750 евра по глави становника
- ЕУ отворено заинтересована за српски литијум - зашто еколошке студије наручује Рио Тинто, а не држава Србија
- Назире ли се крај "литијумске грознице"
- Електрични аутомобили - скупа и не баш толико „еколошка“ играчка
- Место Београда на новом „Путу свиле“ - кинеске компаније и инвестиције главни генератор садашњег српског индустријског раста
- Из архиве НСПМ - Србија и Европска унија (2015)
- Да ли се тачка на рударење литијума у Србији претвара у зарез?!
- Србија је светски рекордер по расту БДП-а, о јавном дугу да и не говоримо
Анкета
Република Српска: Стање и перспективе
