Dan Repubike Srpske (7.1) u Banjaluci se slavi kao najveći zvanični praznik, a za sarajevske medije predstavlja posebnu inspiraciju za „pljuvanje i psovanje na sva usta“. S obzirom na to da su crno na bijelo priznali RS i da se bore za reintegraciju BiH, bilo bi za očekivati da će poslati bar kurtoazne čestitke.

Dražen Erdemović je pripadao jedinici zvanoj 10. diverzantski odred, sačinjenoj od Srba, muslimana, Hrvata, Slovenaca i nekoliko stranaca. Sam odred nije bio u lancu komande Vojske Republike Srpske. Ostale njegove pripadnike ne traži, niti je ikad tražio Haški tribunal.

I Dodik za sada vešto izbegava „zahlađenje“ odnosa sa Vučićem, time što je delimično snizio svoju nacionalnu retoriku - što je činio i ranije po Tadićevom „savetu“ - kao i pokušajima da se primakne Vučiću na rastojanje sa koga smatra da će, ako ništa, ono bar imati više uvida u Vučićeve namere i prema njemu i prema Srpskoj.

Postoji li igde u svetu zahtev za odvajanje od države sopstvenog naroda – ili su na tlu Srbije dozvoljeni svi eksperimenti? Svaki politički provizorijum, sledeći ovu posuvraćenu logiku, proglašava se važnijim od države. U istoj toj Evropi poredak je obrnut.

Problem i nije Incko nego njegov glavni poslodavac koji vodi nerazumnu politiku BiH, a v.p. kao i svaki diplomata mora striktno da se pridržava instrukcija ako želi da sačuva radno mjesto.

Ko kaže da je „naš“ obrazovni sistem neefikasan kad i dalje većina smatra, činjenicama uprkos, da su Srbi „etnička“ nacija. Poslednja, jer su čak i savremeni Nemci napustili taj koncept. Vreme je da svoj nacionalni identitet upodobimo sopstvenoj (pre)bogatoj tradiciji.

U mnoštvu pisama i depeša koje je Branislav Nušić kao srpski konzul u evropskoj Turskoj iz Kosovskog vilajeta slao vladi u Beogradu, ili srpskim diplomatskim predstavništvima, jedna reč bila je tako česta i nezaobilazna: zulumi.

Sudija Flige (kao Nemac) opominje da zloupotreba genocida, kao pravne kategorije, vodi omalovažavanju holokausta koji je tokom Drugog svetskog rata doživeo jevrejski narod i koji služi kao referentna tačka za svako odgovorno rasuđivanje o tome, šta jeste, a šta nije, genocid.

Dok se u Beogradu priča o promeni granica, dok se s vremena na vreme začuje kako naša diplomatija trguje jugom Srbije, a Srbi sa severa se nadaju da će ostati ili postati deo Srbije, neko odrađuje tačku po tačku svoje strategije ostvarujući cilj.

Rezolucija o Srebrenici, koju je 15. januara 2009. godine usvojio parlament Evropske unije, sadrži niz nedostataka koji je čine neprihvatljivim i Narodna skupština Srbije ne bi smela da usvoji nikakav tekst sastavljen po takvom obrascu.