Kako to da se vojska Kraljevine Jugoslavije tretira danas u Srbiji službeno na dva načina: potraga za grobom generala Draže Mihailovića praćena neviđenom medijskom pažnjom, ali i potpuni muk i ignorisanje pripadnika Kraljevske vojske koji su poginuli u aprilskom ratu 1941. godine?

Nekoj eventualnoj novoj Srbiji možda bi jednog dana pomogao podatak da je predsednik te stvari koju zovu Kosova Republjik jedan Tači, kriminalac, trgovac stvarima koje nisu baš legalne, a ni humane.

Milan Nedić nije spomenik već postament srušenog spomenika, simbol završetka jedne epohe u bespomoćnom neredu i dokaz kako zablude mogu od nacije da načine mrtvu pozornicu, a ne žive aktere na pozornici.

Podrška „matjuške“ Rusije je po značaju gotovo ravna onoj iz matice, ili čak i važnija u trenucima kada Srbija, kompromisima na bezalternativnom putu u EU, razočara ne samo Banjaluku, nego i Moskvu. Možda je i to objašnjenje što je Dodik imao rekordan broj susreta sa Lavrovim, Šojguom, Milerom, pa i Putinom.

Srpski narod mora sprovesti svoju demografsku obnovu, koja je jedino moguća jačanjem porodice i porodičnih vrednosti. Hrišćanska demokratija, kao novi srpski konzervativizam treba u tome da vidi svoj prioritet.

Čovek je po svojoj prirodi homo adorans, biće koje slavi i raduje se. U svim epohama i kulturama čovek vapije za besmrtnošću i večnim vremenom. Zato su praznici (religijski i svetovni) svojevrsno poricanje sveta i istorije

Na Kosovu dakle treba stvoriti život tamo gde je već postojao, pa je ubijen, sravljen sa zemljom, srušen kao groblja što su srušena i već je toliko vremena prošlo da je ostao samo pepeo.

U pitanju je unutrašnji strah jednog dela srpske (patriotske, nacionalne) javnosti da će, sa splašnjavanjem fašističkog naboja u Hrvatskoj i odjekivanjem prijateljskih nota s one strane Dunava i Save, sa nestankom neprijatelja-koji-nas-konstituiše, doći do toga da – izgubimo sebe.

Metoda cenzure je dostigla svoju grotesku u nedavnom slučaju prijedloga budžeta za 2014, kada je Vlada protivzakonito uputila budžet u proceduru po hitnom postupku, dajući pri tome poslanicima 4 dana(!) za analizu najvažnijeg državnog dokumenta. Pri tome je budžet dat u potpuno netransparentnoj formi.

Osnova jednog naroda, njegova suština, jeste njegova istorija i kultura. Povratak sopstvenim tradicijama, veri, istoriji, jeziku, pismu od izuzetnog je značaja za oporavak srpskog nacionalnog bića. Forsiranje pozitivnih kulturnih sadržaja doprineće moralnom ozdravljenju posrnule nacije.