Čitaocima se ovde predlaže deset nekonkluzivnih i u velikoj meri fragmentarnih teza o Jugoslaviji i njenom mestu, manje u srpskoj istoriji, a više u srpskom identitetu i nacionalnoj svesti.

Danas, na narodnu žalost i radost odnarođene vlasti, mi smo skoro pa ponosni na to naše prijateljstvo sa onima koji su nas uništavali samo pre 15 godina! Nama je taj napad naših prijatelja mnogo značio - kako tada, tako i sada! Nama je to bio putokaz u evropsku svetlu budućnost!

Stoga bi izlaženje u susret ovoj presudi Evropskog suda za ljudska prava značilo demontažu Republike Srpske i unitarizaciju BiH. Na to Republika Srpska ne smije nikako pristati, jer bi time ona ne samo nestala, već bismo svi mi dozvolili da se time poništi suštinski dio Dejtonskog mirovnog sporazuma kao pravno valjanog međunarodnog ugovora

Na kraju, još jedan propust, ali za njega nećemo kriviti Ilića, verovatno je čovek permutovao, pa je van Skorelovu sliku datirao u 1451. godinu (umesto u 1541. godinu), u vreme kada se slikar još nije rodio. Dešava se, ali bi "Peščanik" morao da ima urednika koji bi mogao i pročita tekst, a ne samo da ga objavi

Balkan je jedno od možda najzamršenijih svetskih čvorišta kada se radi o identitetu. I sama Srbija se suočava sa pitanjima - ko smo mi Srbi, šta smo i šta su drugi u našem susedstvu i, kako bi trebalo da se postavimo?

Zato moramo odbaciti rezultate njihovog istraživanja i ona ne mogu biti apsolutno nikakvo mjerilo stavova građana prema ovom pitanju. Štaviše, preporuka za medije je da podatke agencije IPSOS ne nazivaju istraživanjem, već lobiranjem ili pro-NATO kampanjom. 

Iz tih razloga Republika Srpska, njena Narodna skupština i predsjednik Republike braneći Republiku od neustavnih odluka Ustavnog suda BiH i OHR-a nisu mogli učiniti niti su učinili bilo kakvo krivično djelo, jer su, što je nezabilježen slučaj u dosadašnjoj ustavnoj i političkoj istoriji čovječanstva, postupali u nužnoj odbrani, u kojoj nijedno djelo nije niti može biti krivično djelo

Ako zaboravim, tebe Peći, neka me zaboravi desnica  moja. Neka se prilepi jezik moj za grlo moje ako te ne spomenem Pećka Patrijaršijo

Ima neke gorke ironije u tome što se Aleksandar Vučić sastaje sa Hašimom Tačijem u Parizu baš 11. novembra, na stogodišnjicu od kraja Prvoj svetskog rata, da se dogovaraju o „razgraničenju”. Sto godina nakon osnivanja zajedničke države Južnih Slovena, prevladalo je uverenje da zajednički život naroda na ovim prostorima nije moguć.

Briselski sporazum predstavlja diktat Srbiji da se odrekne dela svoje državne teritorije – Kosova i Metohije. To nije sporazum, jer Srbija je bila ucenjena i pod pretnjom da će opet biti izolovana, a da će preostali Srbi biti izbačeni.