Podsetimo li se legendarnog guvernera Dragoslava Avramovića i njegove teze da se "država prostire dotle dokle seže upotreba njene valute", razumećemo suštinu aktuelnog povećanja zategnutosti na jugu.

Svetogorci kažu da je Martinos uvek stajao na strani monaha, ali po svemu sudeći, malo je verovatno da će carigradski patrijarh Vartolomej ostaviti ovu osobu na mestu upravnika Svete Gore jer ima mnogo stvari koje "treba rešiti", a za to je potreban neprincipijelan i beskrupulozan službenik kakvih ima mnogo u zalihama Stejt departmenta

 Zulfo Tursunović, ubica nožem čije se ime pominje, je bio major Armije BiH. Kakva Armija takvi i majori! Pre rata je major Zulfo bio nepismeni i neotesani seoski nasilnik koji je osuđen na višegodišnju robiju zato što je u kafani ubio nožem dvojicu ljudi. U toku rata, kao zamenik komandanta, učestvovao je u većini zločina počinjenih nad srpskim civilima

NATO nigde nije rešio, niti je želeo, niti je mogao da reši, bilo koji jedan problem. Posle svake agresije NATO je za sobom je ostavljao devastirana društva, razorene kulture privrede, verske i etničke sukobe, separatizam, skonomsku i socijalnu bedu, stotine hiljada ljudskih žrtava, milione izbeglica i raseljenih lica.

Pripremajući se za ovaj istorijski skup naišli smo na razne izgovore, od onih koji se busaju u prsa glumeći velike patriote, „boreći se za Kosovo“ čuvajući svoje fotelje, ustvari simulirajući patriotizam, do onih svilenih intelektualaca čiji je izgovor „ne želim da se bavim politikom“, i ako, i jedni i drugi, dobro znaju da se radi o otsutnoj borbi za opstank naroda kome pripadaju

Amfilohije je dobro razumeo da je identitet Crnogoraca uvek bio dvojan: oni su bili i Srbi i Crnogorci, za njih su ti aspekti vlastitog viđenja neodvojivi. Dovoljno je pogledati kako su ta dva identiteta isprepletena u Njegoševom Gorskom vijencu

Niko ko na objektivan način razmatra problem pokušaja revizije istorije Drugog svetskog rata, ne može negirati da se javljaju težnje da se dovedu u pitanje osnovne istorijske činjenice o prirodi i karakteru atifašističke borbe u Srbiji. Ali, to u isto vreme ne znači da se može na način kako to čini Zlatoje Martinov izjednačavati NDH-a i Nedićev kolaboracionistički režim.

Došli smo u poziciju da smo vezani za zemlje NATO a da tamo navodno nećemo; da pritom sebe javno ubeđujemo da tamo nećemo, a činjenice govore da se tamo sami guramo (između ostalog, i zato što smo se doveli u poziciju da nemamo gde i da moramo tamo) a da pritom nismo raščistili oko onoga što je bilo 1999.

Nesporno je da smo na tragu egzodusa. Imamo posla sa sumanutim režimom u Prištini i sa izdajničkim režimom u Beogradu, uz razočaravajujuće ponašanje međunarodne zajednice, onih koji su sve ovo "zakuvali"

Neka uređuju stvari u svojoj kući kako hoće. Ali onako kako je ta država deo njihovog identiteta, ta crkva koju u državnom loncu kuvaju je deo mog identiteta. Crkva želi dijalog i dogovor, ali ne želi ucene, manipulacije i jednostrana tumačenja istorijskih činjenica