U tome, dakle, leže suštinski razlozi zbog kojih ni OHR nema pravo da u BiH, kao državi članici UN, svoju volju nameće kao zakon niti da nametne, kao što je učinio Kristijan Šmit, da će ljudi u BiH biti osuđivani za krivično djelo i upućivani u zatvor ako ne poštuju njegovu (samo)volju

Sa delovanjem Mila Đukanovića on je u mnogome raširen i po raznim drugim delovima Crne Gore, tako da se o Milu sa razlogom može govoriti kao o „ocu crnogorske nacije“. On tu „titulu“ zaslužuje puno više od bilo koga iz komunističkog rukovodstva

 Zulfo Tursunović, ubica nožem čije se ime pominje, je bio major Armije BiH. Kakva Armija takvi i majori! Pre rata je major Zulfo bio nepismeni i neotesani seoski nasilnik koji je osuđen na višegodišnju robiju zato što je u kafani ubio nožem dvojicu ljudi. U toku rata, kao zamenik komandanta, učestvovao je u većini zločina počinjenih nad srpskim civilima

NATO nigde nije rešio, niti je želeo, niti je mogao da reši, bilo koji jedan problem. Posle svake agresije NATO je za sobom je ostavljao devastirana društva, razorene kulture privrede, verske i etničke sukobe, separatizam, skonomsku i socijalnu bedu, stotine hiljada ljudskih žrtava, milione izbeglica i raseljenih lica.

Početak definitivnog kraja Srpske liste je bilo uklanjanje decembarskih barikada. To je doživljeno kao velika izdaja. Građani im neće oprostiti to što su u danu kada je Kurti ušao u opštine na Severu oni odveli najmanje 5000 ljudi na Vučićev miting u Beograd

Amfilohije je dobro razumeo da je identitet Crnogoraca uvek bio dvojan: oni su bili i Srbi i Crnogorci, za njih su ti aspekti vlastitog viđenja neodvojivi. Dovoljno je pogledati kako su ta dva identiteta isprepletena u Njegoševom Gorskom vijencu

Niko ko na objektivan način razmatra problem pokušaja revizije istorije Drugog svetskog rata, ne može negirati da se javljaju težnje da se dovedu u pitanje osnovne istorijske činjenice o prirodi i karakteru atifašističke borbe u Srbiji. Ali, to u isto vreme ne znači da se može na način kako to čini Zlatoje Martinov izjednačavati NDH-a i Nedićev kolaboracionistički režim.

Došli smo u poziciju da smo vezani za zemlje NATO a da tamo navodno nećemo; da pritom sebe javno ubeđujemo da tamo nećemo, a činjenice govore da se tamo sami guramo (između ostalog, i zato što smo se doveli u poziciju da nemamo gde i da moramo tamo) a da pritom nismo raščistili oko onoga što je bilo 1999.

Poslednji događaji u Banjskoj pokazuje svu hipokriziju srpske politike i politike nama nametnutih nazovi predstavnika, političkog i intelektualnog polusveta, tzv. Srpske liste

Neka uređuju stvari u svojoj kući kako hoće. Ali onako kako je ta država deo njihovog identiteta, ta crkva koju u državnom loncu kuvaju je deo mog identiteta. Crkva želi dijalog i dogovor, ali ne želi ucene, manipulacije i jednostrana tumačenja istorijskih činjenica