U odgovoru Ristivojeviću želim da razjasnim šta su komisije za istinu, a šta nisu, i da mu time odgovorim na pitanje: „Kako je moguće da se postajanjem krivičnih dela, u ovom slučaju ratnih zločina, bave neke „komisije“ kada za to postoje sudovi?“

U vreme srpske revolucije 1804–1815. svi su politički pro­jek­ti (sem jednog koji je stavljan na papir iz političke nužde) pola­zi­li od toga da su Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Dubrovnik jedna nacionalna celina, zajedno sa Beogradskim pašalukom i Crnom Gorom.

Prema socijalnom učenju Katoličke crkve, moguće je graditi istinski ljudske odnose  i u okviru privredne delatnosti, a ne samo van nje ili „posle“ nje. Polje ekonomije nije niti etički neutralno, niti je privreda po prirodi svojoj nehumana ili nedruštvena.

Ako je sistem vrednosti jednog društva neutemeljen, onda je vrlo lako podmetati rog za sveću, naročito kada su promoteri multikulturalizma i tolerancije subjekti bez autohtonog kulturnog identiteta, uz to često na pozicijama državnih funkcionera ili službenika.

Vaskrsenje nas poziva da čuvamo jedinstvo svoje svete Crkve i da nikada svoje zemaljske interese ne pretpostavljamo interesu Zajednice i sveopšteg dobra. Sveti apostol Pavle nas upozorava da ne budemo „tvrdovrati i nepokorni”. Živimo, otuda, u jedinstvu naše Majke Crkve...

U svesti srpskog naroda, zbog svog opredeljenja, Sveti knez Lazar je bio i ostao upamćen car, a Sveta knjeginja Milica kao carica. Njihov izbor i sudbina su vekovni izbor i sudbina srpskog naroda. To im je obezbedilo trajanje, pa i danas žive u srpskom narodu.

Moderna pozicija Hrvata i Hrvatske bazira se na ekstremnom nacionalizmu koji se ispoljava na „domovinskom ratu“ koji je označio Srbe kao agresore, a tamošnje srpsko stanovništvo u ondašnjoj RSK kao separatiste.

Na pitanje da li je Bosna i Hercegovina država, državna zajednica ili zajednica država, dobili bismo različite odgovore, zavisno ko bi odgovarao na ovo pitanje. Kad se analizira sadržaj Ustava BiH, očite su karakteristike BiH. 

Neprestano se molimo Vaskrslom Hristu za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji. Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj Pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu, istakao je patrijarh srpski Irinej u Vaskršnjoj poslanici.

Stoga, buduća kulturna politika Republike Srpske treba da bude bazirana na četiri ključna principa: kulturnom identitetu, kulturnom diverzitetu, kreativnosti, i učešću građana u kulturnom životu.