Nemački poslanik u Zagrebu je 2. decembra 1941. u izveštaju Belinu po prvi put pomenuo ideju o stvaranju HPC. Početkom 1942. nemačko poslanstvo je već dobilo zadatak da izvrši pritisak na Pavelića.

Međunarodni pregovori odavno nisu diplomatija u belim rukavicama, gde se podrazumeva da dve suprotstavljene strane prihvate treću, medijatora, koji im, pak, na raspolaganje stavlja svoje dobronamerne usluge. Danas taj treći, taj silni, više ne gubi vreme.

Vukovar nije bio nikakva svetinja već mesto zločina gde su ubijani civili obe nacionalnosti, ali se stiče utisak da jedino Srbija izlazi u susret zahtevima Hrvatske. Sve je izvesnije da će srpsko pravosuđe slučaj prepustiti Hrvatskoj.

Možda ova podela uloga SNSD-a i Saveza za promene, gde su na jednom nivou jedni vlast, a drugi opozicija, a na drugom nivou ovi drugi vlast, a prvi opozicija – može doneti i neki benefit Srpskoj pred težim iskušenjima na „evropskom putu“.

Sutradan na sastanku sa najužim saradnicima ispričao sam šta se dogodilo. Svi su se složili da je to bila slabo planirana klopka u koju je trebalo da ulete generali kao "muve bez glave". Neko je slabo procenio naše sposobnosti i moju inteligenciju.

Neću nikada više pisati ćirilicom i navijati za Novaka Đokovića. Neću sedeti u kafani „Verona”, zato što se ta kafana nalazi u blizini Ruskog doma. Promeniću naziv predavanja Beogradskog sindikata iz „Projekat Srbija” u „Projekat Evropska unija”.

Konačni cilj operacije je urušavanje Republike Srpske i demoralizacija njenih građana. Da bi, kao što nameravaju zapadni  centri moći, Republika Srpska bila apsorbovana u strukture NATO pakta i EU neophodno je da bude zadovoljeno nekoliko preduslova.

Danas imamo već preko dvadeset generacija izašlih iz školskih klupa širom Srbije, koje su uglavnom veliki životni gubitnici, jer se njihova znanja ne mogu koristiti za normalan život u normalnoj zemlji. Ko su ti ljudi, i da li su imali šansu da odlučuju kuda ide Srbija?