Vrhunac ironije bio bi da, ako Srpska kao deo BiH na silu bude "ugurana" u NATO alijansu, vlasti u Beogradu odmah predaju zahtev za učlanjenje Srbije u NATO pod izgovorom da ne žele NATO granicu na Drini, što je, inače, argument koji danas najčešće potežu predstavnici RS u svom protivljenju članstvu BiH u NATO

Neofeudalizam uzima sve više maha u jednom broju evropskih država. Trenutno od ove bolesti boluju Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija, prve simtome pokazuje Italija (Veneto, Lombardija), a metastazirala je Ukrajina.

Način na koji je parlamentarna opozicija ispoljila svoj odnos prema problematici predstojećeg popisa stanovništva, pokazuje da su tri najveće ,,opozicione'' stranke u službi sistema.

 U našim krajevima kažu „od starog neprijatelja nikad novog prijatelja“. U slučaju Hrvatske, niko ne očekuje da budemo prijatelji. To bi bilo suludo nakon ratnih zločina, aktuelnih politika koje koketiraju s osobama osuđenim za ratne zločine i neobjašnjive potrebe Hrvata da u Srbima traže krivce za sve

Maršal Tito je došao u Beograd 5 dana po oslobođenju glavnog grada, koje je uspeo da ostvari uz pomoć, ali ne i na ruskim tenkovima. Njegovom političkom domišljatošću Beograd je, uz Pariz delimično, bio jedini glavni grad u Evropi u Drugom svetskom ratu, u čijem je oslobađanju učestvovala i regularna, međunarodno priznata nacionalna vojska, NOVJ.

Krpljenje imidža Haškog tribunala izvodi se stvaranjem prividne simetrije u tretmanu hrvatskih i srpskog generala. U skladu sa očekivanjima poznavalaca srpskog mentaliteta i političke scene, propagandne dividende od puštanja Perišića počele su da se gomilaju.

Još nema odgovora na pitanje kakve ćemo konkretne koristi ili štete imati od pokušaja da budemo vojno neutralni. Za sada je sigurno samo da se neutralnost još ne može tumačiti kao zaokret prema Rusiji, već kao izvestan zastoj u približavanju atlantskoj alijansi.

 Etnički motivisana ubistva Srba na Kosovu i Metohiji počela su još osamdesetih godina, a devedesetih su dotad, kako su tvrdili, nasumična ubistva prerasla u masakre terorističke OVK.

Da li danas uopšte postoje rodoljubi i patriote u državi Srbiji? Da li danas oni smeju javno da pokazuju svoj osećaj duboke, nematerijalne, bezinteresne, visoko moralne i uzvišene ljubavi prema svojoj državi i društvu?

Da li su lična korist, liberalno tržišni principi ili pragmatika uticali na Murov preferirajući politički ukus kada su u pitanju crnogorske prilike hipotetičko je pitanje, ali moramo uzeti u obzir različite pretpostavke kako bismo bolje shvatili i anticipirali njenu ishodišnu suštinu.