Naša pravna nauka i struka do sada je malo, bolje reći gotovo ništa, učinila da domaćoj javnosti objasni suštinu protivpravnosti kojima su pribjegavali tužilac i sudeća vijeća Tribunala u Hagu u brojnim predmetima protiv lica srpske nacionalnosti, pa tako i u predmetu protiv dr Radovana Karadžića, kako bi ih osudili.

Slavlje Uskrsa nam, naime, govori da je Isus iz Nazareta, dakle i Bog i Čovek, svojom jedinstvenom mukom, smrću i uskrsnućem čovečanstvu otvorio i prozore i vrata! On nam je učinio dostupnom beskonačnost stvarnosti!

Teško je danas naći na jedvite jade opismenjenog Crnogorca koji nije oran da svoju sposobnost verbalnog izražavanja širokogrudo stavi na raspolaganje lično državi, sa uverenjem da to neće proći bez ozbiljnih posledica...

 Srpske sudije na Kosovu i Metohiji koje odbiju da budu deo separatističkog pravosuđa Prištine ostaće bez posla. Slično se dogodilo i sa više od 1000 pripadnika MUP-a Republike Srbije koji i dan-danas posle pet godina svoju pravdu potražuju po sudovima. 

Čoveka je prosto stid da je građanin takve države, gde se američkoj ambasadi dodeljuje zemljište na najelitnijem mestu u glavnom gradu Srbije, na Dedinju. Reč je o državi koja nas je ne samo bombardovala punih 78 dana, već koja nam je oduzela najbolji deo naše teritorije i koja nam je i danas, godine 2014, najnemilosrdiji neprijatelj.

Da li smo mi Crnogorci danas sinonim za strašila, paklene trgovce droge, bezosjećajne surove ubice od kojih se plaše i strahuju ne djeca, nego i svemoćni državni funkcioneri okolnih država?

I dok smo bili u stanju da sami sebi propisujemo šta je normalno, a šta nije, bili smo u stanju i da napredujemo, da rastemo, da se razvijamo. I ako hoćemo opet da budemo neko i nešto, prvo što treba da uradimo jeste da odbacimo svaki diktat normalnosti koji nam se nameće sa strane. I da se ne osvrćemo na one koji misle da nismo normalni.

Sistemi vlasti u čitavom današnjem svetu veoma su slični: parlamentarne demokratije sa manje ili više naglašenom ulogom predsednika. Uz njih su multinacionalne kompanije i medijski konglomerati koji konstruišu stvarnost.

Republika Srpska bi, zbog upornog i kontinuiranog neprijateljstva prema njenom imenu, a time i prema samoj njenoj egzistenciji, trebalo što hitnije da zaštiti svoj naziv normama svog Krivičnog zakonika, kao što tim istim normama treba da zaštiti i svoje ustavne nadležnosti od njihovog neovlašćenog prenošenja

Pitam se ko li je uspostavio ove nove kriterijume za rad u ministastvu spoljnih poslova? Da te naprasno nove kriterijume za izbor idealnih kandidatkinja za srpsku diplomatiju nije dao neko ko je zbog istih tih novih visokih standarda otpustio i sopstvenu ženu.