О садржају исказа заштићених сведока засад се не зна ништа, сем онога што је Арнаут “открио”. Он је, дакле, установио, баш као и Олкок, да сведок “А” није кредибилан, јер је наводно дао исказ теретећи Ганића како би се некако спасао од оптужби на свој рачун.

Oбистиниле су се процене добрих познавалаца прилика и малобројних исламистичких покајника, да је за терористички напад у БиХ довољна само воља неколико фанатика који су међусобно добро повезани.

Уколико нема ефикасног институционалног механизма да се томе стане у крај, а очигледно нема, адекватну реакцију сигурно не треба тражити у псеудонеутралном гарду предсједавајућег Савјету министара Босне и Херцеговине Николе Шпирића.

После самита „Западни Балкан и ЕУ" у Сарајеву постало је јасно да земље региона морају да направе нову, реалнију политику према ЕУ. Неодрживо је да земље Балкана раде све што треба на путу ЕУ интеграција, а да ЕУ не зна када ће и да ли ће нас примити.

За опстанак Срба у БиХ, неопходна је јака Република Српска, иза које у сваком тренутку мора бити Србија, као гарант Дејтонског споразума, са јасно дефинисаним националним интересима.

Намеће се закључак да је Устав БиХ у свом изворном нормативном контексту једини модус вивенди, те да би сваки крупнији покушај нарушавања националног баланса какав је успостављен његовим ступањем на снагу представљао опасан и неизвјестан процес са несагледивим посљедицама.

Шта је спорно за Сулејмана Тихића, Хариса Силајџића, Златка Лагумџију или Фахрудина Радончића у неочекиваном подухвату Штефана Филеа и Олија Рена?

Одговор Александру Савановићу

Оно са чиме се не бих сложио у контексту ауторовог текста је дефиниција Републике Српске као „једине позитивне тековине из политичких и војних неуспјеха и пораза Србије из деведесетих“.

Основна теза, од које се полази, је следеће: Сребреница се налази на територији Републике Српске. У њој се морају примењивати и поштовати закони и прописи Републике Српске. 

Премијеру РС, али и осталим српским политичарима, засметало је и то што се у “Истанбулској декларацији” пружа подршка Савету за спровођење мира у БиХ (ПИЦ), као и недореченост става о “самозаштити и целовитости БиХ”.