Турско ангажовање неће допринијети интеграцији БиХ, али вјероватно хоће њеној дефинитивној подјели по већ испробаном кипарском моделу. За почетак би и већински бошњачки кантони могли да успоставе специјалне везе са својом матицом Турском.

Периш и Кисинџер нису ни прве ни посљедње стране дипломате које су отворено проговориле о шансама БиХ да осване у атласима будућности, мада је прилично индикативно што се такав глас са западне стране чује све чешће, најчешће од бивших званичника.

Расплет почиње у поноћ, 4. октобра. Од квантитета гласача зависиће квалитет будуће власти кроз коју ће се огледати политичка снага српског народа и Републике Српске у наредном четверогодишњем периоду. Како нам и у наредне четири године не би било досадно, агенда је више него динамична.

У БиХ је у току и предизборна кампања током које смо навикли на тзв. националистичке говоре, етничку мобилизацију бирача која подразумијева међусобно застрашивање, позивање на угроженост, чапркање по људским и идеолошким лешевима.

РС треба изаћи из колосјека сталних натезања око уставних рјешења и поставити се као да је дато питање непостојеће јер је ријешено – што оно уистину, постојећим уставом, и јесте. Пријетње обнављања анти РС ангажмана међународне заједнице треба напросто игнорисати.

Данас се суочавамо са могућношћу да Босна постане неуспела држава, црна рупа Европе и извор нестабилности у наредним деценијама. Сама будућност међународног присуства у земљи је доведена у питање.

Ми не желимо да створимо услове у којим ће се етаблирати прича о структури власти на нивоу БиХ по попису из 1991. године, јер је Дејтонски споразум утврдио да постоји паритет, по једна трећина за сва три народа, и тај паритет треба да буде задржан.

Kривуља моћи не иде у прилог успеха поновног америчког ангажмана, који има рок од највише око две године, а можда и много мање. Надајмо се да ће то бити крај деструктивне балканске авантуре америчке политике која је осуђена на пропаст.

Јесмо или икада чули иједну самокритику из ОХР-а? Је ли иједна реформа коју су водили, а било их је туце, била под њиховом лупом или су чим је пропала све свалили на неспособност овдашњих политичара? Сулудо је бранити политичаре који нису учинили ништа.

Одлука није прекршила међународно право. Суд је једноставно игнорисао основне принципе тог права. Појам "посебног случаја" је политичка хипокризија. Чак и они који користе овај аргумент свјесни су да сепаратисти широм свијета могу искористити случај Косова.