Док је Маловићева замуцкивала, сричући пар вуковски транскрибованих реченица са папирића, Србија је имала шансу да се још једном увери како изгледа када њена «народна власт» испуњава «облигејшн».

Турска није, а Балкан јесте, и то не само географски, дио Старог континента. Није ту ријеч само о природним границама Европе, нити само о растућем турском исламизму, него и о томе да водећим европским земљама, Њемачкој и Француској, не одговара тако јак партнер у ЕУ.

Две од три етничке групе у земљи, Срби и Хрвати, не желе да буду део од запада дизајнираног чудовишта налик Франкенштајну. Пошто они чине више од половине становништва земље, изгледи за одрживост БиХ јесу, и остаће, жалосни.

Неумјесно је говорити о губитницима, јер су актери овог компромиса урадили корисну ствар не само за РС и ЕУ, него и за БиХ и западни Балкан, без обзира на то каква била субјективна перцепција и сујете појединих дипломата и политичара.

То што спољни и унутрашњи дуг расте једноставно никога није ни брига јер то се по старом добром обичају треба покрити новим задуживањем и подизањем тотално лоших и неуобичајних кредита. Тренутни је дуг 9,4 милијарде.

Како је време одмицало и код нас се губило поверење у послове Хашког трибунала, али међународне обавезе предвиђене Дејтоном морали смо да поштујемо, чак и када нам нису увек биле од користи, рекао Милорад Додик, гостујући у емисији "Сведок“ на РТС-у.

Иако је, са становишта реалних српских интереса, читава сага о референдуму у РС чак сувише бенигна, мора се примјетити да су Инцко, Лајчак и њихови послодавци заиста близу истине. Јер, “црвена линија” још није пређена, али би то могло да буде остварено.

Када је реч о процесуирању ратних злочина, једини конкретан предлог који су посланици донели јесте “захтев да се измени Закон о Високом судском и тужилачком савету БиХ и да се он усклади са уставним поретком БиХ”.