Инцко у земљи чуда

(Независне новине, 17.8.2010.)

Грађани БиХ могу ријешити проблем корупције на предстојећим општим изборима, поручио је Валентин Инцко, високи представник у БиХ, коме је недавно продужен мандат. Инцко већ дуже вријеме, а могло би се рећи и од свог доласка на чело ОХР-а, заговара промјене у власти као рјешење највећег дијела проблема у овој земљи. Говори да су грађани БиХ талентовани и перспективни, како имамо природна богатства, индустријске и туристичке потенцијале, али нам је власт неспособна и корумпирана. Може се рећи да је добар дио његових тврдњи тачан, али ко су ти млади, талентовани и перспективни за које треба да гласамо 3. октобра па да нам буде боље.

Инцку би неко у његовом ОХР-у морао рећи да су овдје на власти били сви који су и сада у врху изборних листи. Требало би да му кажу, ако се не боје за свој статус у Канцеларији високог представника, да многи службеници ове међународне институције раде у корист или против политичких лидера с којима су у добрим или лошим односима. Има ли закона који је донесен у БиХ, а односи се на пословни амбијент, да у његовој изради није учествовао надлежни одјел ОХР-а? Закон о јавним набавкама тешком муком је донесен под будним оком Делегације Европске комсије у БиХ, а ревизорски извјештаји су показали да се управо те законске одредбе свакодневно крше јер је закон пун рупа. Није много бољи ни Закон о државној служби БиХ помоћу којег се у административни апарат инфилтрирају нечији кадрови и послушници. ОХР није дозволио измјене овог закона уз образложење да би се тако онемогућила независност избора државних службеника.

Зна ли Инцко колико је чланова Антикорупционог тима ОХР-а завршило у Тужилаштву БиХ на позицијама страних тужилаца који су водили истраге и тражили доказе за привредни криминал? Зна ли ико у ОХР-у колико је ослобађајућих пресуда донесено и колико су пута страни тужиоци због недостатка доказа извојевали ослобађајућу пресуду на суду? Немогуће је да се они не баве овом врстом аналитике. Ако први човјек међународне заједнице у БиХ позива грађане да својим гласом спријече корупцију, онда би се прво требало запитати шта раде институције којима је то посао и које троше милионе за свој (не)рад. Јесмо или икада чули иједну самокритику из ОХР-а? Је ли иједна реформа коју су водили, а било их је туце, била под њиховом лупом или су чим је пропала све свалили на неспособност овдашњих политичара? Сулудо је бранити политичаре који нису учинили ништа или су урадили мало да побољшају амбијент у којим им грађани живе, али ако ишта натјера људе да свој глас дају онима који су на власти, онда ће то бити континуирани напади из међународне заједнице.

Учитељица Историја показала је да се на овим просторима не трпи воља туђина који из неких разлога никако не напушта простор Балкана. Нису људи овдје још спремни на приче о привилегијама које носи велика Европа јер све што нам доноси је у форми ултиматума, пријетње и наметања.

Шта је алтернатива коју Инцко нуди гласачима у БиХ? Ако није власт, онда је опозиција. Ко је у БиХ опозиција? Ко су лидери нових странака и политичких партија насталих из некадашњих националних покрета? Чланице некадашње Алијансе за промјене, коју је водила СДП БиХ, су у власти јер, рецимо, Странка за БиХ с трона не силази без обзира на број освојених гласова.

Лидер покојне Алијансе – СДП БиХ влада на локалном нивоу у великом броју општина у Федерацији БиХ, а у сарајевској општини Нови град, још се није смирила афера "рекетирања" бизнисмена тешка неколико милиона КМ. Да ли је, по Инцковом мишљењу, корупција ако се од неког тражи два милиона марака да се промијени регулациони план у граду? Тужилаштво ће утврдити да ли је то тако, а не грађани када дођу на бирачко мјесто. На грађанину је да процијени да ли ће вјеровати основама сумње, истрази и оптужници, а ако хоће, не морају вјеровати ни правоснажној пресуди. Право гласа подразумијева пуну слободу грађанина да у тајности своје повјерење поклони онима који су испунили законске услове да буду бирани. Истог дана када поручује како треба окренути лист 3. октобра 2010. године, Инцко рехабилитује тројицу смијењених политичара који су годинама били без основних људских права. О којој демокартији причају неприкосновени представници међународне заједнице у БиХ? То што политичари најмногобројнијег народа у БиХ ћуте на овакве изјаве не значи да се с њим слажу већ остављају шансу међународној заједници да тренира дисциплину на њиховим ривалима који неће да ћуте.

Борба против корупције требало би да се води доношењем и спровођењем закона који не остављају могућност да се кадровским комбинацијама закон претвори у мртво слово на папиру. Правосудне институције морају обезбиједити да се закон спроводи и поштује и да казне оне који се тога не придржавају. Ово лаичко мишљење, ваљда, није утопија. Толико знамо да нам нико не нацрта, само остаје питање зашто немамо правосуђе које то може да ријеши, а да на изборима као сав демократски свијет бирамо законодавну и извршну власт.

Талентовани, лијепи, интелигентни грађани и сељаци Босне и Херцеговине искористите своју шансу и изађите на изборе 3. октобра, о којима вам сви већ главу пробијају, гласајте како вам је воља да изаберете бар своје представнике кад вам високе бирају чиновници по бијелом свијету.