Dok je Malovićeva zamuckivala, sričući par vukovski transkribovanih rečenica sa papirića, Srbija je imala šansu da se još jednom uveri kako izgleda kada njena «narodna vlast» ispunjava «obligejšn».

Turska nije, a Balkan jeste, i to ne samo geografski, dio Starog kontinenta. Nije tu riječ samo o prirodnim granicama Evrope, niti samo o rastućem turskom islamizmu, nego i o tome da vodećim evropskim zemljama, Njemačkoj i Francuskoj, ne odgovara tako jak partner u EU.

Dve od tri etničke grupe u zemlji, Srbi i Hrvati, ne žele da budu deo od zapada dizajniranog čudovišta nalik Frankenštajnu. Pošto oni čine više od polovine stanovništva zemlje, izgledi za održivost BiH jesu, i ostaće, žalosni.

Neumjesno je govoriti o gubitnicima, jer su akteri ovog kompromisa uradili korisnu stvar ne samo za RS i EU, nego i za BiH i zapadni Balkan, bez obzira na to kakva bila subjektivna percepcija i sujete pojedinih diplomata i političara.

To što spoljni i unutrašnji dug raste jednostavno nikoga nije ni briga jer to se po starom dobrom običaju treba pokriti novim zaduživanjem i podizanjem totalno loših i neuobičajnih kredita. Trenutni je dug 9,4 milijarde.

Kako je vreme odmicalo i kod nas se gubilo poverenje u poslove Haškog tribunala, ali međunarodne obaveze predviđene Dejtonom morali smo da poštujemo, čak i kada nam nisu uvek bile od koristi, rekao Milorad Dodik, gostujući u emisiji "Svedok“ na RTS-u.

Iako je, sa stanovišta realnih srpskih interesa, čitava saga o referendumu u RS čak suviše benigna, mora se primjetiti da su Incko, Lajčak i njihovi poslodavci zaista blizu istine. Jer, “crvena linija” još nije pređena, ali bi to moglo da bude ostvareno.

Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, jedini konkretan predlog koji su poslanici doneli jeste “zahtev da se izmeni Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH i da se on uskladi sa ustavnim poretkom BiH”.