Ne može se reći da se gospodin slučaj pobrinuo da se novembarske slike katoličke Amerike i pravoslavne Rusije pojave istovremeno. To se pobrinuo sam Gospod, da pokaže svakom da se uzme u pamet.

Postoji i legenda o tome kao je oktobra 1941. godine Josif Viserionovič Staljin naredio da se ova ikona, pričvrsti za krilo aviona i tri puta obleti Moskvu. Da li je legenda istinita, nije zvanično potvrđeno, ali nakon toga je iz Japana stigla vest da je japanska vojska dobila tropske uniforme.

U svom veoma dugom životu nisam mogla da zamislim da će vlasti obustaviti javni prevoz bez neke veoma velike potrebe kao što se objavljuje vanredno stanje zbog uragana, cunamija, poplava ali ne samo da bi nas sprečili da odemo na Kosovo.

Mi pak koji pripadamo pravoslavnim narodima Balkana, ne ljubimo samo svoje otadžbine nego i sav Balkan, svoju širu - romejsku - otadžbinu, svesni da je ona podarila Evropi njena dva civilizacijska temelja, jelinstvo i hrišćanstvo.

Naše države rade protiv nas. One su, nažalost, sve manje države, a sve više obične vazalne teritorije. To je jedan projekat, mnogo širi od naših zemalja, to je jedan opasan projekat, globalnih razmera, koji hoće da uguši narode, koji hoće da smrvi i u zemlju ukopa sve vrednosti hrišćanske civilizacije.

Postavlja se pitanje, da li je hipodrom sveto tlo? Zašto bi neko vršio misu na hipodromu, a ne u hramu, naročito kad postoje hramovi? Da li po istom načelu može da se služi misa i po plažama, javnim kućama ili deponijama? Koja je onda svrha hramova?

Vaskrsenjem Hristovim, kao i verom u opšte vaskrsenje mrtvih i u život večni, učimo se da osvajamo – ali ne da osvajamo prolazna i ograničena zemaljska prostranstva, nego večni i beskonačni prostor božanske ljubavi i dobrote.

Najveći broj Srba sa Kosova i Metohije vratio bi se svojim kućama ako bi im bio omogućen slobodan život. Mnogo očekujemo od ovih razgovora. Sa Albancima ne živimo od juče, pa dobro znamo i kako je bilo u prošlosti.

Naši gospodari će nam uskoro servirati priču kako će se naši prihodi znatno povećali kada pređemo da slavimo Božić po Gregorijanskom kalendaru, jer bi na stotine hiljada naših rođaka dolazilo iz inostranstva na mali odmor.