Drugi su došli u našu kuću i nama propagiraju svoje ideje. Potkradaju ih nam, nameću ih, i oni hoće da nam kažu šta treba da budemo i kakvi treba da budemo. Mi smo oni koji su izloženi nasilju. Siluju nam pamet, i siluju nam dušu

I naravno, mnogo češće greše pojedinci nego čitave institucije, naročito one najvažnije i najuglednije. Zato je i u ovom slučaju mnogo realnije da sam u strateškoj proceni pogrešio ja nego SPC, to je ohrabrujuća nada i moguća uteha za moje eventualne i priželjkivane netačne procene, izrečene u dobronamernoj sumnji i vođene čestitim namerama

I zato, u ovim sudbonosnim trenucima imajmo na umu zaveštanje Svetog Petra Cetinjskog, upućeno njegovom sinovcu i nasledniku Petru II Petroviću Njegošu: Moli se Bogu i drži se Rusije!

Tek kad stignu odgovori na sva ta pitanja, možda će nestati i višedecenijski spor. Ali zajednička liturgija dve crkve u Hramu Svetog Save je veliki početak i može se tumačiti kao do sada najozbiljnija najava rešenja

U vaskršnjoj radosti sa osobitom pastirskom brigom i odgovornošću upućujemo očinske pozdrave i molitve našim sestrama i braći u otadžbini i rasejanju, gde god da žive pravoslavni Srbi, a posebno onima na Kosovu i Metohiji, našoj duhovnoj i nacionalnoj kolevci

Svetinje je odbranio. Greške ispravio. Zlo pobedio. Slobodu dočekao – i ne samo dočekao, nego joj i najdirektnije doprineo. Odlazi omiljen od mnogobrojnih poštovalaca i poštovan od onih kojima iz različitih razloga nije bio omiljen

Nama je Đukanović na jednom sastanku rekao: „Odvojite se vi od Patrijaršije, a mi ćemo lako skloniti ovaj zakon”. Mitropolit Amfilohije takvu reč prosto nije htio ni da čuje!

Ako bismo za nekoga mogli reći da se Bogu naslužio i rodu odužio, onda si to Ti, vladiko hercegovački; onda si to Ti, starče zavjetniče kosovsko-metohijski; onda si to Ti, Atanasije Srpski!

Julijanski kalendar je u Srbiji večito predmet poruge, nipodaštavanja, poziva na ukidanje, reformu, odnosno „modernizaciju“, on je jedini koji se večito proglašava za problem, ne samo u očima sekularnih građana, već čak i u očima jednog dela javnosti koji sebe doživljava kao pravoslavne hrišćane.

Ozareni tom ljubavlju, i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi.