Muslimani Srbije, naročito muslimani koji više nisu to po nacionalnom izjašnjenju, već su postali Bošnjaci, odavno se veoma politički razilaze. Devedesetih godina veći deo islamske zajednice je bio u opoziciji beogradskom muftiji Jusufspahiću.

Magistar DŽomić mi je, naime, uz ostalo, zamerio i to što nisam odgovorio na sve njegove kritičke primedbe i primedbe drugih autora iz redova SPC. Prvo što mi je u vezi sa tom primedbom upalo u oči jeste ono: «naše kritike» i izostanak polemisanja «sa nama».

Na početku političkih diskusija koje se dotiču crkava i verskih zajednica treba pomenuti da se Pravoslavna crkva Hristova skoro već dve hiljade godina u svojoj sveštenoj misiji rukovodi na osnovu Svetoga pisma i Svetoga predanja.

Saznanja o zatočeništvu patrijarha Gavrila Dožića i episkopa Nikolaja Velimirovića, zbog nedovoljnih interesovanja svjetovnih i crkvenih istoričara, ostavljala su utisak nedorečenosti, nagađanja, konfuznih i neprovjerljivih tvrdnji.

Ričard Dokins bi morao, kao naučnik, da ponudi i drugu stranu priče; naravno, ako zna nešto o tome. Jer, koliko čuvene reči "mnoge knjige nisu opasne, opasna je samo jedna" važe za pravu Bibliju toliko stoje i za Dokinsovu "ateističku Bibliju".

Čovek je po svojoj prirodi homo adorans, biće koje slavi i raduje se. U svim epohama i kulturama čovek vapije za besmrtnošću i večnim vremenom. Zato su praznici (religijski i svetovni) svojevrsno poricanje sveta i istorije

Očekivanje da se u jevrejskim izvorima nađu mnogobrojni zapisi o Hristu isto kao kada bi neki budući istoričari, na osnovu RTS-a iz Miloševićevog perioda, zaključili da u Srbiji tog doba nije ni bilo opozicije!