Julijanski kalendar je u Srbiji večito predmet poruge, nipodaštavanja, poziva na ukidanje, reformu, odnosno „modernizaciju“, on je jedini koji se večito proglašava za problem, ne samo u očima sekularnih građana, već čak i u očima jednog dela javnosti koji sebe doživljava kao pravoslavne hrišćane.

Ozareni tom ljubavlju, i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi. 

Samo bih voleo da oni, isto tako, imaju razumevanje za moju privrženost tradiciji, baš onoj autentičnoj i crnogorskoj, i da moje čuvanje oba identiteta, i srpskog i crnogorskog, ne smatraju nikakvom okupacijom, niti stavom koji ima manja građanska prava u odnosu na njihov

"Spominje se kako Kosovo treba podeliti, ili kompromisom rešiti. Ono što se da i pokloni, to je za sva vremena izgubljeno. Okupacija ne traje večno, nađe se drugo rešenje. To je stav naše crkve od kojeg se neće odustati"

Naš mitropolit je za svoga vijeka oposlio misiju zbog koje se imao „rašta roditi“. Isto kao što su pre njega to učinili Sveti Petar Cetinjski i Petar Drugi Njegoš. I sada stoji u nebeskom redu sa njima, onako ljudski i svetački uzvišen.

Početkom septembra 2018. Arhijerejski sabor Carigradske patrijaršije je najavio pravo ove patrijaršije da se meša u poslove bilo koje lokalne crkve. Na ovaj način je konačno uobličena i proglašena takozvana „jeres istočnog papizma“,tj. poricanje saborne prirode crkve, utvrđene u pravoslavnom simbolu vere

Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti! Molimo se Bogu, učestvujmo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo računa o svome zdravlju i zdravlju drugih! 

„Narod koji hoda ovih večeri u litijama su najljepši i najdostojanstveniji ukras Crne Gore. Onaj ko ih naziva rušiteljima i negatorima Crne Gore, niti poznaje svoj narod niti zna šta su istinske vrijednosti Crne Gore“

U našem ovogodišnjem božićnom obraćanju, upućenom našoj vernoj svetosavskoj deci, podsećamo da ne smemo zaboraviti našu Staru Srbiju (Kosovo i Metohiju). Prema toj svetinji treba da se ophodimo kao prema srpskoj zavetnoj misli, reči i nasleđu – neodvojivim od našeg narodnog bića.

Crkva je kroz istoriju Crne Gore bila narodna i državotvorna, jer je ona stvarala i uobličila tradicionalni identitet našeg naroda i države. Ako hoćemo da opstanemo u svom identitetu, onda i danas po svaku cijenu moramo da odbranimo našu Pravoslavnu Crkvu. To danas znači „Za Krst Častni i slobodu zlatnu!“