Popisna kriza u BiH i zakasnela sloga srpskih predstavnika

Jednostrana odluka direktora Agencije za statistiku BiH Velimira Jukića o jedinstvenom programu obrade podataka dobijenih popisom stanovništva iz 2013. godine u BiH, prema kojoj će gotovo 200. 000 državljana BiH dobiti status stalnih stanovnika BiH, nakratko je ujedinila zavađene srpske političare u RS i primirila svađalačke strasti među njima[1].

Jukićevu odluku, donesenu uz protivljenje Zavoda za statistiku Republike Srpske (RS) i Jukićevog zamenika iz reda srpskog naroda, podržao je Zavod za statistiku Federacije BiH (FBiH)[2], a zatim i svi bošnjački i hrvatski političari[3]. Za srpske političare i statističare odluka je neprihvatljiva, jer je donosena preglasavanjem i uz kršenje zakona o popisu. Istini za volju, oni su upozoravali na kršenje zakona još tokom popisivanja stanovništva, očekivajući da će "greške" biti ispravljene tokom obrade podataka.

Direktor Zavoda za statistiku RS (kojeg su imenovale vlasti RS, tj. Dodikova koalicija) i zamenik direktora Agencije za statistiku BiH iz reda Srba (kojeg su imenovali srpski predstavnici u zajedničkim institucijama BiH, tj. Savez za promjene) na zajedničkim sastancima sa kolegama iz FBiH mesecima su tražili da se popisne "greške" isprave, ali za te zahteve nije bilo sluha.

Na kraju je Jukić prelomio, uz podršku matične stranke (HDZ BiH) i bošnjačkih političara i statističara, a indikativno je da se taj "prelom" dogodio baš kada je u Sarajevo stigao zamenik pomoćnika američkog državnog sekretar Brajan Hojt: čak je i Radio Slobodna Evropa otvoreno "spekulisala" da je Jukićeva odluka "rezultat dolaska" pomenutog funkcionera Stejt dipartmenta[4]. Kako je ovaj doprineo da ta odluka bude donesena preglasavanjem srpskih predstavnika, tako se tome nisu protivili ni u EU. Bolje reći, isprva ih nije ni najmanje interesovalo, što se jasno videlo iz istupa predsedavajućeg Odbora Evropskog parlamenta za spoljne poslove Elmara Broka u Sarajevu, kada je rekao da je "dobra vest da je postignut sporazum za objavljivanje rezultata popisa stanovništva u BiH, što je korisno za budući razvoj BiH"[5]!?

Ta Brokova "neobaveštenost" nije previše uzbudila srpske političare u RS, a iz EU je na kraju u Sarajevo stigao Piter Everers, direktor Evrostata, pod čijim patronatom se odvijao veliki deo popisnog procesa. Ni njemu nije smetalo što su srpski predstavnici preglasani, a za Jukićevu jednostranu odluku rekao je da se "kreće u okviru preporuka Evrostata".

Međutim, Everersovo objašnjenje o tome ko se sve, po pravilima Evrostata, može smatrati stalnim stanovnikom - nema mnogo veze sa Jukićevom odlukom.  "Status rezidentnog stanovnika u zemljama EU se reguliše prema tome gde ste živeli poslednjih 12 meseci i gde nameravate da živite u narednih 12 meseci", rekao je Everers[6].

Vodeći se upravo i ovim pravilom, predstavnici RS i pre su osporavali i sada osporavaju brojku od 196.000 državljana BiH koji, po Jukićevoj odluci, treba da budu upisani u stalne stanovnike BiH, dok je, po računici predstavnika RS, reč o državljanima BiH koji žive,rade i(li) studiraju u inostranstvu. U tom broju, po istoj računici, ubedljivo je najviše Bošnjaka i u tome je, zapravo, ključ osporavanja Jukićeve odluke u rukama predstavnika RS, odnosno ključ odobravanja te odluke u rukama bošnjačkih političara.

Bošnjački statističari odmah su izračunali da se, uvođenjem pomenutih 196.000 državljana BiH u stalno stanovništvo, broj Bošnjaka  u zemlji "penje" na 50, 1 odsto[7]. I vođa Islamske zajednice u BiH resi Husein Kavazović, pred svojim vernicima u inostranstvu, pohvalio se istim "saznanjem", pa najavio i novi statistički "poduhvat". "Uspeli smo braćo. Danas nas je više od 50 posto u BiH. Za 10 godina će nas biti 60 posto", izjavio je reis Kavazović[8].

U nameri da odbrane svoje stajalište, srpski političari u RS odlučili su se na instutucionalno delovanje: iako ne priznaju Jukićevu odluku, Vlada RS je ovlastila Zavod za statistiku RS da "u skladu sa zakonom" nastavi da učestvuje u obradi podataka[9], a zatražili su i da Savet ministara BiH sačini informaciju o Jukićevoj odluci, pa da onda tu informaciju razmatra Parlamentarna skupština BiH[10]. Kako rok za objavljivanje podataka popisa ističe 1. jula, tek posle toga će se, zapravo, videti kakav će odgovor ponuditi srpski političari. Za sada su svi složni u stavu da neće prihvatiti podatke na osnovu Jukićeve odluke, te da Zavod za statistiku RS treba da objavi podatke samo za Srpsku.

U međuvremenu, srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić požalio se da su on i Savez za promene prevareni od strane Izetbegovićeve SDA i Čovićevog HDZ-a BiH[11], najavljujući da će sada okrenuti drugi list[12], a predsednik RS Milorad Dodik mu je poručio da "Ivanić nije smeo dozvoliti da ga prevare, ali je važno da sada reaguje"[13]. Za to vreme, vođa HDZ-a BiH i hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović - koalicioni partner Saveza za promene i Dodikov politički saveznik -  predstavlja se kao političar koji traga za kompromisom, mada i sam priznaje da je prekršio dogovor o prolongiranju objave rezultata popisa za jesen[14]!? Bošnjački član Predsedništva BiH i vođa SDA Bakir Izetbegović ne pominje bilo kakav dogovor, valjda smatrajući normalnom političkom praksom da Srbi budu preglasani od strane Bošnjaka i Hrvata.

Ovom (ne)prilikom premijer Srbije Aleksandar Vučić nije pozvao sve svoje "prijatelje Bakira, Dragana, Mladena, Mileta" i ostale, već se sastao "samo" sa Ivanićem i Dodikom, koji su istog dana u različito vreme posetili Vučića u Beogradu. Domaćin  im je obećao da "ne može i neće nikada ostaviti na cedilu srpski narod u BiH", a gosti su otišli puni poverenja[15], spoznavši da se jedno "cedilo" nalazi negde kod Vučića i, valjda, zadovoljni što tom spravom pred njima nije mahao. Što ne znači da neće: ako se Vučićevo "cedilo" pominje u prvom činu, do kraja te političke predstave možda bude i upotrebljeno, makar za prepadanje.

Neki konkretan potez u pravcu popravljanju sve slabije demografske slike Republike Srpske niko nije pominjao, možda zato što se u vodećim srpskim političkim partijama ni do sada nisu proslavili u tom poslu. Naprotiv.