Кад је изрека судске одлуке законита, али не и њено образложење

Суд БиХ је у сриједу 14. децембра ове године донио једино законито рјешење да поништи недавну флагрантно незакониту одлуку ЦИК-а БиХ којом је грубо повријеђен Изборни закон тиме што је очигледно неважећи гласачки листић ЦИК прогласила важећим.

Да подсјетим, Комисија за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске је у поступку избора српских делегата у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ почетком овог мјесеца законито поступила када је гласачки листић на којем је прецртан назив странке ПДП прогласила неважећим, јер је тиме гласач уствари гласао против те странке, а у најмању руку је таквим чином остала нејасна воља гласача, да ли гласа и за кога гласа, што такав гласачки листић чини неважећим, сагласно Изборном закону БиХ. Зато је, и само зато, незаконита одлука ЦИК-а, која је и чин самовоље, да очигледно неважећи гласачки листић прогласи наводно важећим. Због тога је, и само због тога, законито рјешење Суда БиХ којим је поништена незаконита одлука ЦИК-а.

Међутим, Суд БиХ правно неутемељено поступа када у образложењу свог рјешења, као разлог за иначе закониту одлуку да поништи безакоње ЦИК-а, наводи да ЦИК нема право да оцјењује ваљаност предметног гласачког листића. Неоснованост оваквог образложења Суда БиХ се види на једном једноставном тесту.

Наиме, када се пажљиво чита образложење предметног рјешења Суда БиХ запажа се, више него јасно, како Суд када износи тврдње да ЦИК наводно нема право да оцјењује ваљаност листића нигдје у образложењу не каже којом одредбом Изборног закона је та забрана прописана. Суд БиХ то није ни могао учинити, тј. навести ту одредбу, када она не постоји не само у Изборном закону него ни у било ком другом закону

Наиме, могла је бити обрнута ситуација, да је Комисија за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске очигледно ваљан листић прогласила неваљаним и да није било приговора или жалбе против тога ЦИК-у. По схватању Суда, ЦИК ни тада не би могла да прогласи такав листић важећим већ би, по схватању Суда, једино могла да поништи изборе и наложи њихово поновно одржавање, иако се ради о само једном листићу и иако је тај хипотетички листић очигледно ваљан, а Комисија Народне скупштинр Републике Српске га незаконито прогласила неваљаним. То води у апсурд, да се само због једног листића понавља цијели изборни процес у Народној скупштини Републике Српске, који апсурд нема ни законског упоришта.

Осим тога, неоснованост оваквог образложења Суда БиХ се између осталог уочава узимајући у обзир и још једну битну чињеницу. Наиме, када се пажљиво чита образложење предметног рјешења Суда БиХ запажа се, више него јасно, како Суд када износи тврдње да ЦИК наводно нема право да оцјењује ваљаност листића нигдје у образложењу не каже којом одредбом Изборног закона је та забрана прописана. Суд БиХ то није ни могао учинити, тј. навести ту одредбу, када она не постоји не само у Изборном закону него ни у било ком другом закону.

Умјесто тога, Изборни закон овлашћује Централну изборну комисију да само она може утврдити и потврдити изборни резултат за све непосредне и посредне изборе. А, ту законску дужност да потврди резултате ЦИК не може испунити ако му се одузима право да оцјењује ваљаност гласачких листића, јер управо од тога, од тих листића, који су важећи, а који не и колико међу важећима има листића за ову или ону политичку странку, зависи изборни резултат.

Наиме, нигдје у рјешењу Суда БиХ тај суд није изнио свој став о томе је ли тај листић важећи или неважећи, иако је предметном жалбом основано указивано на очигледну неваљаност листића, тј. да је исти неважећи. Дакле, о томе Суд БиХ није рекао ништа у свом рјешењу, ни једну једину ријеч из које бисмо могли закључити шта је став Суда о томе

И још нешто, што је очигледно у предметном рјешењу Суда БиХ. Наиме, Суд се нигдје, ни на једном мјесту у образложењу свог рјешења, није хтио бавити оним што му је законска обавеза и што је представљало једино питање овог предмета, а то је питање неваљаности предметног гласачког листића.

Наиме, нигдје у рјешењу Суда БиХ тај суд није изнио свој став о томе је ли тај листић важећи или неважећи, иако је предметном жалбом основано указивано на очигледну неваљаност листића, тј. да је исти неважећи. Дакле, о томе Суд БиХ није рекао ништа у свом рјешењу, ни једну једину ријеч из које бисмо могли закључити шта је став Суда о томе. То је озбиљан пропуст у раду Суда БиХ на који треба указати људима и препустити им да закључују самостално зашто Суд није урадио баш овај, једино важан дио свог посла у конкретном случају, с обзиром на то да је баш у том дијелу била незконита одлука ЦИК-а да очигледно неважећи гласачки листић прогласи наводно важећим.

Но, ови пропусти и неутемељене тврдње из образложења рјешења Суда БиХ не доводе у питање изреку тог рјешења, која је законита јер је њоме, правилним усвајањем жалбе, законито одлучено да се поништи наведена незакнита одлука ЦИК-а.