«Herojska» odbrana zločina u Dobrovoljačkoj

Prošle sedmice u javnost je procurela informacija da je MUP Srbije raspisao poternicu za 19 lica osumnjičenih za zločin nad pripadnicima nekadašnje JNA 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Tome je prethodilo rešenje o sprovođenju istrage protiv 19 lica kojima se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe. Tog i prethodnog dana pobijena su 42 vojnika i oficira JNA, navodi se u rešenju o sprovođenju istrage koje je 29.decembra prošle godine potpisao Milan Dilparić, istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.

Nova-stara istraga

Niko iz istrage nije želeo zvanično da komentariše ovaj slučaj. Nezvanično, izvor «NR» iz istrage smatra da nije dobro što su informacije o istrazi i o poternici dospele u medije. «Nažalost, to je poteklo od nekog iz Republike Srpske, ja ne znam zbog čega, jer za tim nije bilo potrebe. Mi veoma ozbiljno vodimo istragu i nadali smo se da ćemo, van domašaja medija, uspeti da dođemo do izjava nekih od osumnjičenih, možda čak i u Beogradu», kazao je izvor «NR», jedan od istražilaca Tužilaštva Srbije za ratne zločine, koji je odlično upućen u predmet «Doborovoljačka».

Prema našem izvoru, u srpskom Tužilaštvu već su planirali da od Tužilaštva BiH u Sarajevu zatraže ispitivanje nekoliko ključnih ličnosti koje se sumnjiče za zločin u Dobrovoljačkoj, a postojala je, navodno, i mogućnost da se neki od osumnjičenih pojave na teritoriji Srbije, što bi automatski omogućilo njihovo privođenje, slično kao u slučaju Ilije Jurišića, optuženog za zločin u Tuzli 15. maja 1992. godine. Zamisao srpskih istražnih organa sada će se znatno teže odvijati, čak i ako ispitivanja svedoka i osumnjičenih budu vršili tužioci u Sarajevu. To se moglo jasno videti po reakcijama sarajevskih političara, čim je objavljena nepotvrđena, ali sasvim tačna informacija da su među osobama koje srpsko Tužilaštvo sumnjiči i ratni članovi Predsedništva RBiH Ejup Ganić i Stjepan Kljuić, zatim ratni ministar unutrašnjih poslova RBiH Jusuf Pušina, a od poznatijih lica tu je Zaim Backović, prvi operativac «Patriotske lige» koji se sumnjiči i za glavne operativne radnje u napadu na kolonu JNA koja se Dobrovoljačkom ulicom povlačila iz sedišta Komande Druge vojne oblasti JNA. Zatim, Zagi Backović danas je poslanik Stranke za BiH u Parlamentu FBiH i jedna je od najuticajnijih ličnosti među ratnim veteranima iz redova Armije RBiH.

A upravo su Backovićev šef Haris Silajdžić i kolega mu u Predsedništvu BiH Željko Komšić bili najglasniji u reakcijama na vest da je u Beogradu otvorena istraga za zločin u Dobrovoljačkoj. Oni su, dakako, istakli da se u Srbiji ne može suditi državljanima BiH, ali niko od njih nije ni pomenuo zločin u Dobrovoljačkoj. Valjda zato što i ne misle da se tada dogodio zločin, već – sasvim suprotno. Šta više, Komšić je ustvrdio kako raspisivanje poternice «potvrđuje umešanost Srbije u rat u BiH»!?

«Ta istraga smešna, jer ja sam tog 2. i 3. maja 1992. godine samo branio BiH», odgovorio je Ejup Ganić. Stjepan Kljuić nije želeo ništa da komentariše, dok se ostali nisu javljali za reč, ni Pušina, ni Backović.

Valjda ovo ćutanje, odnosno negodovanje upućuje zašto istraga o zločinu u Dobrovoljačkoj nije do sada čestito ni otvorena tamo gde je najpre trebalo – u Tužilaštvu BiH. «Možemo reći da u Tužilaštvu BiH postoji predmet koji se odnosi na ratne zločine u Dobrovoljačkoj ulici, ali ne možemo u ovom trenutku licitirati sa imenima, niti davati neke detalje o tom predmetu. Imamo predmet koji se odnosi na događaj u Dobrovoljačkoj ulici i predmet koji se odnosi na dešavanja u sarajevskoj Kasarni ’Viktor Bubanj’ «, izjavio je Boris Grubešić, portparol Tužilaštva BiH.

Ni Grubešić, niti iko drugi iz tog Tužilaštva nisu, međutim, objasnili zašto je do sada malo šta učinjeno na predmetu «Dobrovoljačka», iako se dobro zna da je reč o jednom od predmeta koji je vraćen iz Haškog tužilaštva s preporukom da istraga obavezno bude nastavljena, kao i da u ovom predmetu postoje zaista snažni dokazi o organizaciji napada na kolonu JNA i zločinima koji su zatim počinjeni. Kako je «NR» pisao još pre četiri godine, u ovom predmetu priložen je snimak radio veze između komande u zgradi Predsedništva RBiH i jedinica TO, «Zelenih beretki» i «Patriotske lige « na terenu pre i tokom napada na kolonu, koji su «uhvatili» obaveštajci JNA: tu se jasno raspoznaju glasovi i komande, a «govornici» sa snimka identifikovani su još dok je predmet «Dobrovoljačka» obrađivalo nekadašnje vojno tužilaštvo u Beogradu.

Portparol Tužilaštva Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić potvrdio je za «NR» da se sadašnja istraga upravo naslanja na taj predmet. «Ovo je strahovito veliki predmet. To vidite i po broju osumnjičenih. Drugo, postoji način rada po kom je nekada delovalo vojno tužilaštvo. Mi smo faktički taj predmet iz jedne faze vratili u drugu, vratili u fazu predkrivičnog postupka da bi mogli da napravimo procesno validan predmet. Mogu da kažem da je predmet vrlo potkovan. Sa aspekta tužilačke procene, dokazi su veoma jaki. Recimo da su dokazi dovoljno jaki da može da se formira jasan optužni predmet », kaže Vekarić.

Nažalost, ključni akteri u ovoj priči , general Milutin Kukanjac i Alija Izetbegović, više nisu među živima. Ali, tu su gotovo svi ostali: pored Ejupa Ganića i Stjepana Kljujića, u zgradi Predsedništva RBiH tada je bio i Bakir Izetbegović, dok su, s druge strane, u Komandi Druge vojne oblasti, pored Kukanjca i Izetbegovića, bili još i Izetbegovićeva ćerka Sabina i potpredsednik Izetbegovićeve vlade Zlatko Lagumdžija. Da je dogovor o mirnom izvlačenju Doborovoljačkom ulicom postojao u više navrata potvrdio je i tadašnji komandant UNPROFOR-a general Luis Mekenzi. Svi oni su živi i zdravi i mogli su do sada dati svoje izjave u Tužilaštvu BiH, ali tamo, izgleda, još nema dovoljno volje da se sprovede temeljna istraga i podignu optužnice. Umesto toga, u Kantonalnom tužilaštvu u Sarajevu pokretana je istraga protiv Mekenzija za navodno silovanje, ali kada je i sam kanadski general demantovao te optužbe i ponudio se da sam dođe da odgovori na optužbe, niko ga nije pozivao. Možda baš zato da Mekenzi ne bi pomenuo Doborovoljačku, pa da se opet otvori pitanje: zašto nisu kažnjeni zločinci ? Ovako, u ćutanju je sigurnost za Ganića, Kljujića, Pušinu, Backovića i ostale, a ako istragu pokrene neko u Beogradu računa se da će se krv s ruku najlakše moći sprati besmislenom optužbom da je to samo nekakva “velikosrpska ujudurma”. A da to što su u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine pobijeni vojnici i oficiri, ne pružajući nikakav otpor – ne predstavlja ništa drugo do “herojsku odbranu” Sarajeva !?

Scenario za masakr

Kako je izgledala ta “odbrana”, više nego upečatljivo se vidi iz transkripta presretnutih razgovora/snimaka radio veze TO RBiH. Snimci i transkripti nalaze se i u Tužilaštvu BiH, kao i u Tužilaštvu Srbije za ratne zločine, a “NR” ih je objavio pre skoro četiri godine. Među kodnim imenima, najzastupljenije ime je "Zagi", iza kojeg se krije Zaim Backović, čovek koji je gotovo u stalnom kontaktu sa Ejupom Ganićem.

Pre nego što će kolona krenuti, "Zagi" poručuje: "Poruka od Zagija, naređenje od Zagija za sve jedinice. Sva pokretna vozila neprijatelja uništiti. Pripremiti zapaljive smese i sve paliti. Ponavljam: sva pokretna vozila od neprijatelja uništiti, pripremiti zapaljive smese i paliti sve. Komanda od Zagija." "Zagi" ubrzo prosleđuje novu komandu: "Najbliža jedinica Dobrovoljačkoj, blokirati ulicu, Zagi ovdje... Obarajte stabla, sve živo, da se ne mogu ni milimetra pomaknuti i odma' po njima, ako pođu negdje bježat'..." Kako su usledili protesti šefa evropskih posmatrača Kolma Dojla, slede panična naređenja da se svi koji mogu biti viđeni kod Komande Druge vojne oblasti sakriju da ih ne vide. Gotovo istovremeno, sledi poruka o promeni uslova dogovora iz Komande (gde sedi Ejup Ganić), koju sluša i "Pušač", što je kodno ime za Stjepana Kljujića: "Komanda, komanda ovdje. Slušaj me, slušaj me dobro. Nema propuštanja vojnih vozila, nema propuštanja bornih kola, BOV-ova, pincgauera i ostalog. To odmah ima da se uništi...". Zagi: "Pušač, je l' možeš ponoviti to što si maloprije..." Pušač: "Rekao sam da sam uputio poruku u Komandu (Kukanjcu) da garantujemo prolaz bez pucanja i provokacija trima vozilima UN-a i evropskih posmatrača. A rekao sam da ne dozvoljavamo da se kreću vojna vozila... Zagi, jesi l' čuo?" Zagi: "Dobro je, preuzeto je."

Ubrzo, međutim, opet sledi promena uslova od strane Ejupa Ganića, prenesena preko Zagija: Zagi: "S obzirom na dogovor koji je postignut sa Kolmom Dojlom i svim strankama, dogovoreno je da predsjednik (Izetbegović,op.a.) dođe u Predsjedništvo, te da se nakon toga kola UNPROFOR-a okrenu i odu na odredište." Pušač: "G. Dojl, sada sam razgovarao s njim, kaže da su uvjeti bili da kad krene predsjednik, da krenu i ostala kola. Onda se g. Ganić i g. Kolm Dojl nisu dobro razumjeli..." Pušač: "... Da li su uvjeti dogovora bili da se istovremeno krene ili da prvo dođe predsjednik u Predsjedništvo?" Ganić: "Prvo treba predsjednik da dođe u Predsjedništvo..., a onda Kukanjac treba da polazi iz Druge komande." Zagi: "... Jesi li prenio g. Dojlu ovu poruku g. Ganića?" Pušač: "Jesam, doslovce sam prenio... Ovaj kapetan iz UN-a je otišao da to kaže g. Dojlu..." Bilo je to pred polazak kolone, kada Mekenzi uzvraća poruku Ganiću.

Kapetan UN-a Tomas: "General Mekenzi je sada u svojim kolima zajedno sa vašim predsjednikom i oni čekaju ispred kasarne. Čim se general Kukanjac popne na brdo, oni će krenuti sa dva automobila zajedno u štab UNPROFOR-a i započeti mirovne pregovore. A ovo je posljednji poziv, rekao je general Mekenzi." Ganić: "Recite generalu Mekenziju da ovo nije ono što smo se dogovorili, jer došlo je do promjene, ovo je drugačije od onoga što smo se dogovorili... Ja ne mogu donositi odluke bez predsjednika."

Sledi nastavak ovog razgovora, koji se završava Ganićevim pozivom Mekenziju da mu se javi radio-vezom. Da li su se čuli pred sami polazak kolone, ostaje nepoznato, ali uskoro sledi naredba iz Centra odakle se rukovodi akcijom, a u kojem se nalazi i Ganić: "Svim jedinicama TO grada: ne dirati kola UNROFOR-a... Vozilima JNA ne dozvoliti prolaz i uništiti... kola UNPROFOR-a pustiti do zgrade Predsjedništva". Sledi nečuveni cinizam: pokušaji da se uspostavi veza sa Kukanjcem i prenese prethodna poruka, a pošto ne uspeva, sledi naređenje: "Centar govori, niko vas više ne čuje, centar govori... niko ne smije proći... samo vozila UNPROFOR-a... Naređenje, sačekajte svi... Svim jedinicama, izvršna komanda: JURIŠ!!! Iz Vrhovne komande TO BiH... ne mogu vozila prolaziti... blokirajte to... dok se predsjednik ne pojavi, blokiraj".

Usledio je opšti napad na zadnji deo kolone, a na transporter u kojem se nalazi Izetbegović, iznenada se penje Jovan Divjak, otvara vrata i prenosi Izetbegovićeve reči da se ne puca. Iznenada se tu pojavljuje i kamera TV Sarajevo. Snima Divjaka na transporteru, ali ujedno hvata i sve zvukove iz Divjakove motorole. Na rečenicu: "Ne pucaj, vojska se predaje", glas iz motorole viče: "Radite ono što sam vam rekao… samo rokaj!" "Je l' ovo Ganić komanduje? Ejup Ganić, ovaj što se dere i najviše viče?", pita se Divjak. Tada je kolona već bila zaustavljena, a u zadnjem delu kolone već su bili pobijeni vojnici i oficiri. “Hrabri” teritorijalci RBiH su ih ubijali kao glinene golubove, dok su ovi sedeli mirno u svojim vozilima, a kada su kolonu zaustavili, sve vojnike i oficire su isterali napolje, da bi zatim neke od njih bukvalno postreljali na licu mesta.

Ostali su imali sreću da prežive masakr. Oni koji su do danas ostali živi čekaju da zločinci i njihovi nalogodavci budu kažnjeni.

(Tekst je objavljen u banjalučkom “Novom Reporteru” 4.3.2009. godine)