Критички писати о Милораду Додику у новинама њему блиским, како се то политичким језиком каже, јесте изазовно, али и нужно, будући да је он прворазредна политичка тема у већем босанскохерцеговачком ентитету. 

Ако је икада постојала дилема о бесмислу постојања Босне и Херцеговине као «независне и цјеловите државе», разријешена је у петак, 20. јуна. У ноћи послије утакмице Европског првенства у фудбалу Хрватска – Турска, услиједила је еуфорична прослава побједе Турака на улицама и у кафићима.

Дакле, председнику Хрватске Стјепану Месићу засметало је што Додик на Скупштини СНВ-а није поменуо да долази из БиХ, већ што је рекао само да је премијер РС.

Основно питање за бањалучки естаблишмент јесте како у новим околностима очувати РС као гео-политичко-национални ексклузивитет, сачувати позицију РС-а као кључног фактора у БиХ и контролора судбине бх. државе. Додик сматра да су пред БиХ два пута.

Могу слободно речи да неће бити враћања у предратне границе града Сарајева, неће бити ни стварања дистрикта Сарајево и свака таква идеја која долази углавном од Бошњака, али и Хрвата, никада неће добити подршку српског народа.

Српска је данас огроман потенцијал за Србију, која је за последње две године доживела два веома болна и трауматична ударца. Прво, ампутацију „Српске Спарте“, Црне Горе, од стране режима Мила Ђукановића.

Долазе дани, мјесеци, године... Скоро четири године смо се вртјели у зачараном кругу, у лавиринту извјесности и неизвјесности, у имагинарним условима и условљавањима, трагајући за евентуално могућим рјешењима везаним за реформу полицијских структура у БиХ.

Прије двије године, представници западних центара моћи у Босни и Херцеговини засипали су политичаре и становнике Републике Српске и Федерације константним медијским порукама да је неопходно усвајање такозваног априлског пакета уставних промјена. Тај подухват доживио је неславан крај.

Устав Босне и Херцеговине нигдје expressis verbis не спомиње право на самоопредјељење. Међутим, Устав се у преамбули позива на циљеве и начела Уједињених нација, у којима је садржано то право (чл. 1. ст. 2), као и на међународне пактове у којима је оно разрађено и прецизирано.

Феномен слуганства и(ли) поданичког менталитета оптерећује ме већ деценијама. Како нисам склон генерализацијама било које врсте, то не тврдим како је слуганство искључиво особина људи и народа са ових простора.