И сарајевски и бањалучки медији у неколико наврата су у протеклих годину и по дана упозоравали да вехабије из Бугојна и Горње Маоче нису једине две групе селефија које представљају потенцијалну претњу безбедности грађана БиХ.

Референдума се боје они који крше и руше Дејтонски споразум и сањају унитарну бошњачку БиХ. Снови нису забрањени, али у стварности увијек ће постојати Република Српска потврђена међународним правом.

Могло би се, чак, рећи да би власт у Бањалуци пристала на улазак БиХ у НАТО  само кад би им неко написмено гарантовао да надлежности РС неће бити значајно редуковане макар у блиској будућности. Али такве гаранције нема, а питање је и хоће ли је икада бити.

На страни Републике Српске данас су и реалност и европске вредности, и национална традиција и култура, и истина, морал и слобода. Будућност српског националног идентитета почиње и ствара се у Републици Српској.

Данас је Радован Караџић на суду у Хагу. Док се он и остали позивају на одговорност, била би врхунска иронија ако би се њихови планови за поделу БиХ остварили само зато што је међународна заједница толико заузета да је није брига за то.

Демонизација се спроводи тако што се преко правосудног система БиХ "објективно" процесуирају првенствено Срби, што се медијски интензивно дифузира док се досијеи о злочинима других двију страна углавном задржавају у ладицама. 

После 14 година од завршетка рата радикално је измењен територијални национални размештај и укупна етничка структура БиХ. Све три нације су хомогенизоване и само у Дистрикту Брчко не постоји апсолутна већина.

Чак и Европска комисија тражи од Србије да потврди статут Војводине. Док се од Србије захтева да пренесе надлежности, од РС се захтева да их врати. У једном случају реч је о централизацији, у другом о функционалности, а иста ствар је у питању.

Док се у оба ентитета увелико ломе копља због дилеме да ли понуда ЕУ и САД доноси у наше крајеве “козметичке промјене” или “естетску хирургију”, за Тихића и Купера стварност не постоји. Они се држе правила – да је за љубав потребно двоје.

Заоштравање ситуације у БиХ директна је последица признавања независности Косова од стране Запада. И може се испоставити да ће Вашингтон и Брисел подршку албанским сепаратистима морати платити својим главним чедом – Босном и Херцеговином.