Турска има дугу традицију империјалне дипломатије која је посебно везана за Балкан. А ту је на своме заласку за собом оставила и бројне и виталне територијалне концентрације муслиманских вјерника међу Албанцима, Македонцима и Црногорцима.

Поједине манифестације, од еуфорије на фудбалским стадионима до хармоније на псеудонаучним скуповима, носе недвосмислену поруку – стварни континуитет бошњачке „државотворне мисли“ не треба тражити у овдашњим касабама, већ хиљадама километара даље, у Стамболу на Босфору.

У Федерацији БиХ се противе попису, јер су против тога да се становништво изјашњава по националној и верској припадности. Своје противљење правдају и тиме да се пописом, наводно, не би добила реална слика о становништву.

Читав тај «бутмирски процес» ишао је за најважнијим циљем - да се српска страна приволи да дефинитивно уђе у НАТО. За разлику од хрватске и бошњачке стране, гдје нема оклијевања, једино је још српска страна показивала одређене сумње, уз изјаве да треба питати народ и организирати референдум.

Многи се питају због чега су тако високи званичници из Вашингтона и Брисела, који веома добро познају прилике и неприлике у БиХ, ставили своје ауторитете на коцку доласком у Бутмир.

Oпскурна (библио)графија Херте Милер бар нуди оптималне наслове за спиралу потеза покретача бутмирског процеса. Почело је са упозорењем: «Лисица је још тада била ловац». Завршиће строгом дијагнозом: «Дубоко доље». Корице њених књига садрже и добар подсјетник за РС: «Све што имам носим са собом».

Тако накарадан концепт уставне реформе, који је потпуно супротан ономе како се организује Европа, одговара једино нашим Бошњацима. Они своју перспективу виде у унитарној Босни и Херцеговини грађанског типа, у којој би као најбројнија нација имали главну реч.

Бриселска порука коју је формулисао Лајчак изазива неспоразуме. У Бањалуци се у тој поруци РС види као снажна федерална јединица, док у Сарајеву мисле да у Лајчакову формулу може да «стане» само БиХ са неколико региона, а без садашњих ентитета.

Ми само инсистирамо на поштовању међународног права. Нећемо да рушимо БиХ, али не дамо ни да се руши Република Српска. Ако било ко и било када угрози јасно дефинисану позицију РС и њена овлашћења из Дејтонског споразума, ми нећемо имати другог избора него да распишемо референдум.

Ситуација у БиХ је сасвим другачија извана и унутра. Све тешкоће које БиХ има мислим да не може отклонити један састанак. Не бих правио паралеле, јер ситуација сада и она када је одржан Дејтон је сасвим другачија. Сада је много боља. Није вријеме да дође до некаквог "Дејтона 2".