Истакнути појединци су се разметали лажним обећањима да ће по имену Николе Кољевића бити назван парк и да ће му подићи споменик. Уместо тога, његовим именом овог лета је назван један новоизграђени булевар у Источној Илиџи.

Инжењер Марковић, како је волио да се представља, политику је посматрао у функцији развоја економије и заједничку државу видјео као рационалан избор. Превидио је да људе исто тако мотивишу и нематеријалне вриједности и ирационална увјерења.

“Предлог” Патрика Муна – онако како је изречен – и не изгледа као конструктиван, већ много више личи на ново бацање прашине у очи не само Хрватима, већ и Србима. Због тога је ваљда и председник РС Милорад Додик мудро избегао да се изјашњава о таквом “предлогу”.

Постоји и висок ступањ вјеројатности да ће се у даљој будућности Македонија распасти на два дијела, а у циљу формирања велике Албаније. Међутим, нас занима што ће бити с Босном и Херцеговином.

Сребреница је за бошњачки народ постала недодирљиви оснивачки национални мит и све што га буде оспоравало биће не само одбачено него чак третирано као аргумент више да су били невине жртве остављене од свих.

У посљедње вријеме дувају неки нови вјетрови, збуњујући за опскурна створења којима је иначе све јасно. Напримјер, извјесни Рамо Мехмедовић на улици у Сарајеву приђе предсједнику РС Милораду Додику и почне да му тупи о томе како је Република Српска «такозвана» и «геноцидна»

Изгледа да прозвођачима те фантастичне тезе и није циљ да се открије комплексна истина о ратним страдањима у БиХ, колико да одрже мит међу Бошњацима како су се они само онако “голоруки” бранили од Срба са “геноцидном намером” смишљеном у Београду.