Без обзира колико из Брисела и Вашингтона уопштавали биће да им је Милорад Додик највећи проблем и кост у грлу. Биће да је због тога Дорис Пак нервозна.Јер, после укидања виза у Србији се „клупко почело одмотавати“, а овде никако неће.

Паклени план који је сковао Лагумџија показује чињеницу која се знала одмах послије 3. октобра, а то је деградирање свега онога што се зове Република Српска или повратак на Вашингтонски споразум.

Турска тиме лијечи свој комплекс неприхватања од стране Европске уније којој стално и свађалачки поручује да је ексклузивни хришћански клуб. То потврђује исламски карактер турске државе, која не скрива своје неоотоманске, а и панисламистичке намјере у национално сложеним балканским државама.

Потпуно је јасно да једна озбиљна држава не може а да нема иза себе дипломатски суверенитет. БиХ га никада није имала из простог разлога што се она више служила чаршијском и страначком пропагандом него што се бавила стварним проблемима.

Међународни фактор, а то у овом случају значи западне силе и у нешто мањој мери исламски свет, није допустио да поредак установљен уставом бар покуша да функционише на основу уставних начела, институција и процедура.

Кажу, док врх РС, прагматично окренут актуелној политици, у томе види макар и само индиректан и симболични корак ка реинтеграцији „грађанске“ БиХ, дотле се СПЦ, окренута историји и традицији, тешко одриче ратом напуштених подручја на којима је пустила стољетно коријење.

Споразум о специјалним паралелним односима мора бити схваћен као пут зближавања не само РС и Србије, већ и БиХ и Србије као двије сусједне земље, али и као пут регионалне сарадње.

Напросто у БиХ нису ријешена тзв. “претполитичка” питања, усљед чега је систем, чак и тамо гдје нема институционалних прописа који то дефинишу, сам рефлектовао реалност. Типичан примјер је национална ротација на позицији предсједавајућег Вијећа министара.

Већ извјесно вријеме, школа мишљења трија Тадић – Вукчевић – Векарић блиска је и Златку Лагумџији, предсједнику Социјалдемократске партије БиХ. И он барата само с оним што му је доступно.

Ми смо доскора против Републике Српске, имали политичке структуре и Бошњака, и Хрвата, и међународну заједницу. Када све то имате заједно, увијек сте проблем – практично и политички и увијек сте криви.