Rusija i kraj ere Petra Velikog

 Ako je Petar Veliki, otvarajući prozor u Evropu, želeo da Rusiju približi kontinentu kome zapravo i pripada, Vladimir Putin je potpisivanjem Nove koncepcije spoljne politike – potpuno raskinuo sa praksom koja je trajala tri veka.

„Rusija je zemlja – civilizacija, uporište Ruskog sveta, jedan od suverenih centara svetskog razvoja, koji igra jedinstvenu ulogu u održavanju globalne ravnoteže snaga i obezbeđivanju mirnog, naprednog razvoja čovečanstva“.

Ova odredba Nove koncepcije spoljne koncepcije nezasluženo je prošla nezapažena zbog, takođe nove odredbe, da Moskva ima pravo na preventivnu upotrebu oružanih snaga u slučaju agresivnog razvoja događaja oko Rusije, koja je izazvala pravu lavinu negativnih reakcija.

Strah od nuklearnog oružja zamračio je pogled na onaj drugi, bar jednako važan pravac koji određuje dalji put Rusije u budućnosti. To je put kojim se do sada ređe išlo, ali je, kako izgleda, jedini mogući u ovom geopolitičkom trenutku.

Civilizacija koja je sama sebi dovoljna

Konstatacija da je Rusija – zemlja civilizacija, potpuno je novi nivo u odnosu na sve ranije koncepcije, kada se isticalo da Rusija treba da postane deo neke svetske ili Evropske zajednice, čemu je ona težila još od momenta kada je Petar Veliki odlučio da otvori prozor u Evropu. 

Konstatacija da je Rusija – zemlja civilizacija, potpuno je novi nivo u odnosu na sve ranije koncepcije, kada se isticalo da Rusija treba da postane deo neke svetske ili Evropske zajednice, čemu je ona težila još od momenta kada je Petar Veliki odlučio da otvori prozor u Evropu. Tri veka je Rusija činila sve da bude priznata kao ravnopravni član evropske zajednice, kao deo evropske civilizacije, što ona zapravo jeste. Za svaki korak prema Evropi morala je da položi stotine, hiljade, stotine hiljada žrtava.

U borbi protiv Napoleona, koji je takoreći pokorio celu Evropu, ruska vojska je stigla do Pariza; plaćala je životima svojih vojnika i oslobađanje balkanskih zemalja od Otomanske imperije… a veru u Evropu, pokušaj da s njom sarađuje platila je u 20. veku neverovatno visokom cenom, milionima ljudi koji nisu ginuli samo za slobodu ruskog ili sovjetskih naroda, već za oslobađanje evropskih od nacizma.

Nemci koji su (koliko sličnosti sa današnjim vremenom, samo je gazda drugi) u svoju armiju upregli gotovo celu Evropu, gonjeni su do Rajhstaga. A drugim zemljama, evropskim, oprošteno je što su bile na strani nacista. Da, bile su u zoni sovjetskog uticaja, baš kao što su zemlje zapadne Evrope bile i ostale pod američkim uticajem. To ”robovanje” komunizmu dalo im je najbolje školovanje, ravnopravnost, naučni uzlet, jednakost, status života u velikoj svetskoj sili, višenacionalnoj, moćnoj, nuklearnoj...

Početak dvadeset prvog veka značio je i povratak Rusije na političku scenu, sa istim ambicijama i željama da sarađuje sa Evropom, da se zajedno razvijaju koristeći mogućnosti za napredovanje i jedne i druge strane, da zajedno brinu o bezbednosti čovečanstva

Zauzvrat, onog momenta kad se ukazala prilika, SAD - zemlja saveznica SSSR-a, koja je u rat ušla da pomogne onda kad je sve već bilo skoro gotovo, a lavre pobednika tako vešto nosila da i danas gotovo sav zapadni svet veruje da je Hitlera pobedio redov Rajan, razbila je zemlju sovjeta, rasparčala na komade i s uživanjem gledala kao se ti patrljci (novoosnovane države), muče da prehrane svoj narod, i preživljavaju samo zahvaljujući pomoći Rusije koja je i sama bila, kako je govorio Solženjicin – u provaliji.

Povratak moćne Rusije

Početak dvadeset prvog veka značio je i povratak Rusije na političku scenu, sa istim ambicijama i željama da sarađuje sa Evropom, da se zajedno razvijaju koristeći mogućnosti za napredovanje i jedne i druge strane, da zajedno brinu o bezbednosti čovečanstva,… I doživela je ponovno odbijanje i ponižavanje. „Sa Rusijom se može razgovarati samo sa pozicija sile“ – stigla je poruka takozvanog kolektivnog Zapada… I otvoreno pripremanje za još jedno rušenje ruskog sveta sa otvoreno formulisanom namerom da se Rusija (konačno) sasvim uništi. Najmanje osam godina trajalo je intenzivno prevaspitavanje neruskih naroda u Ukrajini, kako bi se stvorila ”antirusija”.

Kraj ere Petra Velikog

Portret Petra Prvog, slikar Pol Delaroš

Nova koncepcija spoljne politike konačno raskida sa praksom Petra Velikog i njegovih naslednika. Zemlja-civilizacija ne postavlja sebi zadatak da se negde uklopi, postane deo nečega, neke grupe, organizacije ili slično, ne teži ni Zapadu ni Istoku. Ona je sama sebi dovoljna. I neće postati deo bilo koje druge civilizacije.

I kuda, onda, ide Rusija?

Ni na istok, ni na Zapad, ni na sever, ni na jug! Najtačnije bi bilo reći da se Rusija okreće sebi. To, naravno, ne znači izolacionizam, već znači da će se prioritet u međunarodnoj saradnji dati razvoju unutrašnjih kapaciteta, za šta će se, koliko to bude moguće, koristiti spoljne veze. A kako danas stvari stoje, to neće biti onako teško kako je izgledalo - kad vidimo kako zapadne zemlje jednom rukom uvode Rusiji sankcije, a drugom povećavaju saradnju s njom, neće biti teško iskoristiti te kapacitete za unutrašnji razvoj.

Kao glavni inicijator i realizator antiruskog kursa, prvi put su direktno označene SAD i politika Zapada u celini, koji su usmereni na maksimalno slabljenje Rusije i okarakterisani kao hibridni rat novog tipa, rekao je ruski ministar Lavrov

Kao glavni inicijator i realizator antiruskog kursa, prvi put su direktno označene SAD i politika Zapada u celini, koji su usmereni na maksimalno slabljenje Rusije i okarakterisani kao hibridni rat novog tipa, rekao je ruski ministar Lavrov.

Prvi put se jasno govori o krizi svetskog poretka, na koju zemlje pod pritiskom počinju da traže odgovor u međusobnoj saradnji

Koncepcija naglašava krizu ekonomske globalizacije i rast faktora sile u međunarodnim odnosima. Sve to povećava rizik od sukoba između velikih država, uključujući i one koje raspolažu nuklearnim oružjem.

Na neprijateljske aktivnosti Zapada Rusija će odgovoriti braneći svoje pravo na postojanje svim raspoloživim sredstvima, kaže se u novoj Koncepciji i dodaje da će se prioritetno obratiti pažnja na uklanjanje rudimenata dominacije SAD i drugih neprijateljskih država u svetskim poslovima, ali se ističe da se Rusija nije izolovala od SAD i Evrope. ”Rusija sebe ne smatra neprijateljem Zapada, ne izoluje se od njega, nema neprijateljske namere prema njemu i računa da će države koje pripadaju zapadnoj zajednici kasnije shvatiti besperspektivnost svoje konfrontacione politike i hegemonističkih ambicija, uzeti u obzir složene realnosti multipolarnog sveta i vratiti se pragmatičnoj interakciji sa Rusijom".

SAD – inspirator i izvršitelj antiruske politike

Zastave SAD i Rusije

Rusija je svesna da je SAD jedan od važnih centara svetskog razvoja, a istovremeno i glavni inspirator, organizator i izvršitelj agresivne antiruske politike kolektivnog Zapada, izvor osnovnih rizika za bezbednost Ruske Federacije, navodi se u koncepciji.

Rusija je svesna da je SAD jedan od važnih centara svetskog razvoja, a istovremeno i glavni inspirator, organizator i izvršitelj agresivne antiruske politike kolektivnog Zapada, izvor osnovnih rizika za bezbednost Ruske Federacije, navodi se u koncepciji. Uprkos tome Rusija smatra da je veoma važno očuvanje saradnje u ključnim oblastima strateške bezbednosti, uspostavljanje ravnoteže interesa Rusije i SAD, koje kao najveće nuklearne sile imaju posebnu odgovornost za stratešku stabilnost i stanje međunarodne bezbednosti u svetu.

I u odnosu prema Evropi se mnogo toga izmenilo. Ako su u prethodnoj verziji zemlje članice EU okvalifikovane kao zemlje pod uticajem Vašingtona, ali ipak autonomni učesnici međunarodnog sistema, u novoj koncepciji se kaže da je glavni faktor koji komplikuje normalizaciju odnosa Rusije i država Evrope, strateški kurs SAD koji ograničava suverenitet evropskih država, obezbeđujući globalnu dominaciju SAD.

Dokument zvanično proglašava prelazak sa pluralističke unipolarnosti, koja je dominirala od početka 1990-ih, na multipolarni svet, što pokazuje i oslanjanje na zemlje u razvoju i namera ugrade u globalni sistem donošenja odluka zasnovan na principima međunarodnog prava.

To potvrđuje i tezu o potrebi aktivnog proširenja saradnje sa Indijom i Kinom. Ako se u dokumentu iz 2016. godine Nju Delhi i Peking pominju odvojeno jedan od drugog, onda je u verziji iz 2023.godine izgradnja odnosa sa dve države izdvojena u posebnu tačku.

Evroazija jedinstveni prostor mira i stabilnosti

Glavni projekat RF u XXI veku je nazvan "preobražavanje Evroazije u jedinstveni opšti kontinentalni prostor mira, stabilnosti, međusobnog poverenja, razvoja i prosperiteta". Rusija je spremna da izgradi odnose sa zemljama iz svih regiona sveta, poveća saradnju sa Latinskom Amerikom, doprinese daljem uspostavljanju Afrike kao prepoznatljivog i uticajnog centra svetskog razvoja. Posebno je važno za Rusiju sveobuhvatno produbljivanje veza i koordinacije sa prijateljskim suverenim globalnim centrima sile - Kinom i Indijom.

Odnosi sa SAD, Kinom i Indijom nisu zapravo osnovne odredbe nove koncepcije , već konstatacija postojećih realnosti u kojima će Rusija najverovatnije postojati prilično dugo.

Odnosi sa SAD, Kinom i Indijom nisu zapravo osnovne odredbe nove koncepcije , već konstatacija postojećih realnosti u kojima će Rusija najverovatnije postojati prilično dugo.

Logika nove koncepcije odraz je revolucionarnih promena u međunarodnim pitanjima, rekao je ovih dana Sergej Lavrov, ističući da su višepolarnost, suverena jednakost država, obezbeđivanje njihovog prava da biraju modele razvoja, zastupanje kulturno-civilizacione raznolikosti sveta - budući pravci delovanja ministarstva inostranih poslova.

I događaji poslednje godine našli su svoje mesto u dokumentu pod nazivom "Mere koje je Ruska Federacija preduzela za zaštitu svojih vitalnih interesa u ukrajinskom pravcu", što je bio izgovor za pokretanje "hibridnog rata novog tipa" od strane SAD. To nije bio izbor Ruske Federacije, već nužnost izazvana ponašanjem kolektivnog Zapada.

(Sputnjik)