Руси остају у Сирији

Још једном је стари лисац Владимир Путин све изненадио и пошто је укњижио војни успех након шест месеци војних операција у Сирији, најављује повлачење великог дела својих снага.

„Сматрам да је већина циљева постигнута. То је разлог због којег наређујем повлачење већег дела наших трупа са територије Сирије, почевши од сутра“, рекао је Путин на састанку са руским министром одбране Сергејом Шојгуом и спољних послова Сергејом Лавровим.

Након успеха који су постигнути у девет хиљада ваздушних нападних мисија (поново је освојено 400 насељених места и 3800 км² сиријске територије) и суштинског одржавања примирја с краја фебруара (упркос барем 208 кршења које су пријавили Москва и Дамаск), између владиних снага и побуњеника који нису џихадисти, Кремљ, тако се чини, вољан је да препусти простор дипломатији, тежећи да има више политичку улогу, не само у сиријској кризи већ и на целом блискоисточном простору.

Путинова најава изазвала је запрепашћење, збуњеност и опрез, пре свега у арапском свету и на Западу, док се аналитичари и посматрачи питају, који се стварни разлози крију иза повлачења, које, у сваком случају, неће бити комплетно, и неће се вероватно односити на главне инструменте одвраћања као што су батерије ракета земља-ваздух дугог домета С-400.

Неки истичу руске економске тешкоће, које чине неодрживим ратни напор који изгледа да кошта 8 милиона долара дневно (отприлике онолико колико троше САД на снаге које су упућене коалицији против Исламске државе), али ово објашњење не изгледа много убедљиво, имајући у виду позитиван утицај, стратегијски и политички посматрано, до којег је довела интервенција у Сирији.

Други процењују, да је Путин преузето ангажовање задржао у оквирима једне кратке војне кампање, како би избегао да се увуче у „нови Авганистан“. Међутим, до сада, војна улога Москве у сиријском рату (5 хиљада војника, 50 борбених авиона и 20 хеликоптера) сводила се на ограничену употребу копнених снага (понеки тенк Т-90, артиљерија, и пре свега, специјалне јединице и војни саветници), док је улога покретача офанзиве против побуњеника, додељена, пре свега, ваздушним снагама, и крстарећим ракетама које су лансиране са Црног мора и Каспијског језера.

Други посматрачи сумњају на Путинов блеф или на тајни споразум постигнут са Вашингтоном, који укључује противуслуге у Украјини и тиче се економских санкција Москви.

Напротив, утисак је да се сада Кремљ може одрећи барем дела снага у Сирији из простог разлога што је обављено опсежно реструктуирање снага Дамаска, које је извршено по цену огромних руских инвестиција и употребу значајног броја плаћеника и инструктора.

Војска је постројила нове оклопњаке, артиљерију и тенкове Т-90, који су мање рањиви на антитенковске ракете које поседују побуњеници.

После четири године ратовања, сиријска авијација се нашла у шкрипцу у погледу резервних делова, наоружања, муниције и пилота до те мере да су многе операције вршене лансирањима са малих висина (по цену многих обарања захваљујући преносним против-авионским ракетама побуњеника) невођених пројектила, бомби и ,,крмача бомби“ помоћу застарелих Миг-21, Су-22, наоружаних летилица за обучавање Л-39, и хеликоптера Ми-8 и Ми-24.

Интензивним напором Москве последњих годину дана, обновљени су оперативни капацитети сиријских ваздушних снага до те тачке да све чешће сиријиски авиони подупиру у мисијама руске.

Данас сиријске снаге располажу са барем 130 Миг-23, Миг-29 и Су-24, које је коренито осавременила руска индустрија, која је изгледа такође испоручила и неколико нових Миг-29. Летелице су опремљене са навођеним бомбама и пројектилима које већ поседују руске снаге које су још више појачале своје традиционално присуство у сиријским ваздушним снагама, у погледу техничара, војних саветника, и чак пилота.

Ово значи да ће велики део посла који су до сада обављали ловци-бомбардери са руским ознакама вероватно наставити летелице са сиријским ознакама.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.analisidifesa.it/2016/03/putin-annuncia-il-ritiro-ma-i-russi-restano-in-siria/