Praktična saradnja sa evropskim državama kao rešenje kineskog rebusa

Kineski premijer Li Kećijang u četvrtak je započeo zvaničnu posetu Nemačkoj. To je prva etapa njegove evropske turneje, tokom koje će posetiti još Rusiju i Italiju. Dok svet, naročito onaj na Balkanu, dešifruje rutu Li Kećijanga, tražeći u njoj geopolitičke poruke, čini se da je Kina usredsređena na praktičnu stranu saradnje i brojke koje joj iz godine u godinu pristižu u prilog.

Li Kećijang će prisustvovati samitu u Hamburgu, gde će predstaviti viziju i odrednice razvoja odnosa Kine i Nemačke. Treba znati da je privredna razmena Kine i Nemačke učetvorostručena za poslednjih deset godina.

Razmena premašila 161 milijardu dolara

Prema rečima Huberta Lajnharda, predsedavajućeg Azijsko-pacifičkom komitetu, lobi grupi i krovnoj organizaciji nekoliko vodećih poslovnih federacija u Nemačkoj, partnerstvo Kine i te zemlje ima svetlu perspektivu. Lajnhard optimizam zasniva na činjenici da je u prošloj godini razmena dve zemlje iznosila 161,6 milijardi američkih dolara.

„To je uglavnom rezultat komplementarnih trgovinskih struktura, stabilnih odnosa i poverenja koje vlada između dve zemlje", izjavio je Lajnhard agenciji Sinhua.

O značaju koji Kina pridaje odnosima sa Nemačkom, govori i činjenica da je ovo druga poseta kineskog lidera toj zemlji, otkako je 2013. godine preuzeo dužnost premijera. Osim toga, predsednik Si Đinping Nemačku je posetio u martu, a kancelarka Angela Merkel Kinu u julu.

Kineski mediji, pritom, ocenjuju da Nemačka još uvek ima tehnološku i istraživačku prednost nad Kinom, ali da Peking, koji je najviše napredovao na ovom polju među članicama BRIKS-a, traži mogućnosti da poboljša svoju poziciju u budućnosti.

Ni Nemačka nije ravnodušna prema mogućnostima saradnje sa Kinom, jer je uoči same posete objavljeno da je kineski BDP, prema pokazatelju pariteta kupovne moći, dostigao 17,632 biliona dolara, što prevazilazi odgovarajući američki pokazatelj kupovne moći (17,416 biliona).

Prema navodima MMF, na taj način je kineska privreda prvi put pretekla američku. Naredne godine taj jaz između dve vodeće svetske ekonomije samo će se povećati, predviđaju u MMF. Bruto domaći proizvod Kine, prema paritetu kupovne moći, trebalo bi da iznosi 19,23 biliona dolara prema američkih 18,286 biliona (američki BDP).

Podsetimo da je američka „Siti“ grupacija u strateškoj studiji za 2013. godinu navela da će Kina 2025. po nominalnom BDP preteći SAD.

Rusija i Kina

Kada je druga stanice posete Li Kećijanga u pitanju, stvari su još dinamičnije. Rusija i Kina ne samo da razvijaju privrednu saradnju, već su sve više upućene jedna na drugu i na političkom planu (BRIKS, ŠOS).

Podsetimo samo da je Vladimir Putin ove godine posetio Šangaj i da je potpisan tridesetogodišnji ugovor o isporukama gasa, vredan oko 400 milijardi dolara, koji će Moskvi pomoći da smanji zavisnost od evropskog tržišta i ublaži sankcije zapada.

Prvog septembra ove godine, u Jakutiji, u istočnom Sibiru, počela je izgradnja gasovoda „Snaga Sibira“. Ceremoniji je prisustvovao predsednik Rusije Vladimir Putin i prvi potpredsednik Državnog saveta Kine DŽang Gaoli. Ovaj gasovod tokom narednih trideset godina svake godine će, počevši od 2018, Kini isporučivati 38 milijardi kubnih metara gasa, uz planirano proširenje do 60 milijardi kubnih metara godišnje. Osim toga, Rusija je pozvala Kinu i Indiju da zajednički eksploatišu energetska nalazišta.

Trinaesti petogodišnji plan

Prema pisanju lista „Čajna dejli“, u toku su pregovori Rusije i Kine u vezi zapadne rute sibirskog gasovoda i očekuje se skori napredak tih razgovora. Ovo je osmog oktobra, uoči Li Kećijangove posete Rusiji, saopštio zamenik ministra spoljnih poslova Kine Čeng Guoping.

Osim toga, Kina je uoči posete Li Kećijanga Rusiji objavila Trinaesti petogodišnji plan (2016 – 2020) u oblasti energetike. Plan predviđa rast bescarinske eksploatacije nafte i gasa, kao i obnovljivih izvora energije, sa naglaskom na energije vetra i Sunca.

Prema rečima He Jungđena, šefa Odeljenja za planiranje Nacionalne energetske administracije, Kina namerava da poveća bescarinsku eksploataciju nafte i gasa u Bohajskom zalivu, Istočnom kineskom moru i severnim delovima Južnog kineskog mora.

Do kraja 2020. godine, Kina će uspostaviti pet energetskih baza u provinciji Šansi, basenu Ordos, na istoku Unutrašnje Mongolije, na jugozapadu zemlje i u Ujgurskom autonomnom regionu Sinđang na zapadu.

U isto vreme, Kina će uspostaviti pojas nuklearnih energetskih postrojenja i bescarinski pojas za eksploataciju energetskih izvora duž obale na istoku zemlje.

Ukupna instalirana snaga vetrogeneratora do kraja 2020. godine dostići će dvesta miliona kilovat-časova, što je dvostruko više nego u prethodnom petogodišnjem planu. U isto vreme, energija dobijena iz solarnih panela biće upetostručena.

Putinova era intenzivirala saradnju

Danas, kada očekujemo rezultate posete Li Kećijanga Nemačkoj, Rusiji i Italiji, valja napomenuti da je saradnja Kine sa Rusijom intenzivirana u Putinovoj eri. Iako su početni sporazumi o prijateljstvu i saradnji potpisani 1992, odnosno 1994. i 1996. godine (Sporazum o strateškom partnerstvu), razvoj odnosa dve zemlje zapravo počinje 2001. godine. Te godine potpisan je Sporazum o kinesko-ruskom dobrosusedstvu i saradnji. Značaj ovog dokumenta ogleda se i u konstataciji da dve zemlje nemaju, niti će imati bilo kakve teritorijalne nesuglasice.

Zatim, 2004. godine potpisani su Zajednička izjava i Dopunski sporazum o rusko-kineskoj granici, čime je precizirana oko 4.300 kilometara duga granica između dve zemlje. Može se reći i da je ovim sporazumom konačno utvrđen diplomatski poduhvat koji je u XVIII veku izveo grof Sava Vladislavić.

Godine 2010, Rusija i Kina potpisale su Zajedničku izjavu o sveobuhvatnom produbljenju strateškog partnerstva. Sledeće godine potpisana je i Zajednička izjava o tekućoj međunarodnoj situaciji i glavnim međunarodnim pitanjima.

Prošla godina u kineskim medijima ocenjena je kao ključna u kinesko-ruskoj energetskoj saradnji, a kineski ambasador u Moskvi konstatovao je da su dve zemlje u potpunosti rešile pitanje granice i da sprovode opsežnu vojnu saradnju, podržavajući jedna drugu u osnovnim interesima.

Ostali rusko-kineski projekti

Rusija i Kina sve intenzivnije sarađuju. Pomenimo most na reci Amur i projekte iz oblasti energetike, koji, pored isporuka nafte i gasa, obuhvataju i saradnju u oblasti nuklearnih tehnologija, a sutra, sasvim izvesno, i u oblasti čistih energija.

Nedavno je potpredsednik ruske Ujedinjene aviokorporacije Aleksandar Tuljakov izjavio da bi 2025. godine mogla da započne serijska proizvodnja i prodaja rusko-kineskog širokotrupnog aviona. Tekuća međunarodna situacija, kako prenosi Glas Rusije, izgleda da je samo ubrzala realizaciju projekta. Memorandum o saradnji na ovom projektu potpisan je maja ove godine.

Osim toga, ruska grupa kompanija „Karat“, u saradnji sa Berzom zlata u Pekingu, radi na stvaranju zajedničke berze za trgovinu dragim i poludragim kamenjem, a projekat, kako prenose ruski mediji, uživa podršku Ministarstva prirodnih resursa Ruske Federacije.

Takođe se navodi i da se Kina interesuje za ruske podmornice "Amur". Ovu informaciju prvi put je zvanično potvrdio 12. avgusta ove godine generalni direktor "Rosoboroneksporta" Anatolij Isajkin.

Uz ove projekte, valja pomenuti i oblasti istraživanja kosmosa, razmene tehnologija, automobilske industrije, poljoprivrede, pomorske saradnje (severni morski put) i druge.

Italija i Kina

Penzionisani italijanski magnat Čezare Romiti, koji je znatno doprineo otvaranju „Fijatove“ fabrike u Nanđingu 1986. godine, svojevremeno je izjavio da bi ova zemlja, treća stanica turneje Li Kećijanga, trebalo da uči iz kinesko-nemačkih poslovnih veza. Tokom 1985. godine, Romiti je pomogao da u Italiji završi obuku oko hiljadu kineskih inženjera i radnika automobilske industrije.

On je izjavio da bi Ekspo izložba, sledeće godine u Milanu, mogla da bude velika prilika za produbljenje veza Italije i Kine.

Ovog leta, italijanski CDP bio je u poodmakloj fazi pregovora za prodaju 35 odsto udela u svojoj energetskoj mreži kineskoj državnoj kompaniji “Grid“. Tada se pominjao iznos od 2,69 milijardi dolara.

Planirana prodaja bila je deo napora italijanske vlade da proda državnu imovinu, kako bi se smanjio javni dug zemlje i prikupila sredstva za investiranje u infrastrukturne projekte.

Iz svega predočenog, poseta Li Kećijanga Nemačkoj, Rusiji i Italiji ima jedan zajednički imenitelj – saradnju sa najvažnijim zemljama kontinentalne Evrope. Ako neko u njoj vidi nagoveštaj promena planetarnih razmera, to je stoga što brojke, pre svega privredne, zaista govore tome u prilog. Ipak, treba sačekati da stvarnost smeni prognoze, naročito kada su one, posmatrano sa srpskog stanovišta, tako obećavajuće.